Учитељ

49

2. Дуван с погледом на здравље;

3. Хлеб, што га једемо;

4. Нега краве и највећи добитак од ње;

5. Српске народне загонетке (пето коло);

6. Чувај се силовита пића (што је изашло и у књигама за народ, свеска: 68.,59. и 60..

Држао је у Новом Саду и два јавна предавања, (1874. и 1875. године): о глебу мипо га једемо, које је у горњој засебној књижици изишло и о подизању воћака и користи " њих, које је штампао у „Листу за народ“ 1886 г.

Ш.

Доста знатно је обогатио и дечију књижевност пок. Натошевић. Осим књижице: „Бисер ш драго камење“, што је написао за децу, написао је у листу: „Пријатељу Орбске Младежи“, што је излазио 1866. и 1867. године у Сомбору као додатак „Школском Листу“, под уредништвом г. Николе Ђ. Вукићевића, велики број игара за децу, и то: гимнастичне игре, погађачке игре, физикалне игре, игре за залог, шаљиве игре, језикословне игре, рачунске игре, басне. Написао је, даље, у том листу нешто из науке о дужностима, из науке о чувању здравља, природних наука из науке о земљоделству, из историје отачаствене, а осим тога, више приповедака и приповести за децу сходне п поучне. Нашли смо тамо и његову песму: „Шта ја све имам“ — „Коњаник“ и народну песму „Божић зове“.

Овакових ствари за децу има доста и у „Школском Листу“ из година пре и после овог листа, које је пружао учитељима, да с њима побуђују децу школску на умну игру и да их разоноде у добрим часовима.

Овим овде наведених књижевних дела, пок. д-ра Ђ. Натошевића, затекло се у фијокама његовог писаћег стола, гомила рукописа разноврсних тема и културних питања, које је у цедуљицама сложио и повезао, јер он је тако и спремао рукописе. Што је прочитао у књигама и листовима па му се свидело као добро за наш народ, то је исписивао на цедуљице, и слагао у одређене завежљаје. Одатле је после састављао расправе, чланке, белешке или писао књиге.

А. читао је много, врло много.

Д-Р ЂОРЂЕ НАТОШЕВИЋ 4