Учитељ

св а

ште саучешће целог грађанства пренето на жељезницу, која је уз пратњу његовог зета, Паје Госпавића, адвоката, пренето у Нови Сад, и предато матери земљи на св. успенском гробљу у породичну гробницу дату, међу својим најмплијим, борави вечни сан, ту, где је најлепши пи највећи део свога живота провео, где је највише радио и највише љубави п поштовања, стекао.

У Гор. Карловцу се опростио с покојпиком у име наставника и приправника оне школе, њен управитељ, г. Пера Радуловић, а прп предаји тега на железницу опросгио се у име босапско-херцеговачких учитеља, који су били дошли тамо, да га поздраве и вепцем благодарности оките, за његов 30-то годишњи рад на основној народпој настави, г. Калембер, професор богословије рељевске. -

Целим путем, куда је тело пролазило, излазили су учитељи с ученицима и представипци срп, цркв. ошштина да оросе сувом благодарности ово тело и ово тако племенито, тако родољубиво срце.

На жељезничкој станици у Новом Саду дочекао је силан свет мртвачки одар свога дичног сина пи великог учитеља и отпратио у св. саборну цркву. Ту су се опростили с њим у дирљивим речима: у име Матице Српске пок. Миша Димитријевић, у име педагогпје српске: Стева В. Поповић, у име учитеља народних и виших девојачких школа: Аркадије Варађанин, у име српске гимназије: Александар Сандић, професор.

Његов мртвачки одар покривало је више од 30 венаца, што су стигли из свију крајева српских у знак признања и захвалности за његов просветни рад. Српска православна црквена општина новосадска, чији је члан био много година, основала је, у знак свога призпања, са 400 круна, фонд, Натошевићевог имепа, који је пок. Арса Пајевић, добротвор и издавалац његових школских књига, попунио са 2000 круна. Тако попуњен фонд предала је општина године 1897. друштву „Српског Учитељског Конвикта у Новом Саду“ на руковање с тим, да се временом пз тог фонда издржава у заводу по једно учитељско спроче, за које је пок. Натошевић, толику бригу водио.

Да је пок. Ђорђе Натошевић, био љубљен, поштован и уважен од васколиког српског учитељства, види се и по томе, што је пре десетак година, уз покрет пок. професора, Јовапа Поповића, поникло на сомборској учитељској школи на место бившег „Венца“ ново литерарно приправничко удружење, које је понело име свог оца Натошевића, а тако и овострано учитељство, кад