Учитељ

556

из тога, што су они били радикали још у оно време, кад није могло бити ни помисли на какве наплате, кад су их зато чекала само гоњења.

Да учитељи радикали одиста нису ишли за новцем, него за начелима, најбоље се види из тога, што они нису отишли у напредњаке кад су им они знатно поправили стање и завели боље уређење школа. Они су напредњацема

за ово захвални; али, као људи од начела, у политици нису

могли ићи с њима, јер се нису слагали с њима у политичким назорима.

Дакле, начела радикалне странке била су једини и главни разлог што су учитељи у огромној већини ступили у ту странку. Али, и да су они у њу ступили ради

поправке свог стања и бољег школског уређења. опет то.

не би био никакав грех. Јер, у парламентарним земљама, кад неки ред (група) људи има да тражи нешто легалним путем, да му се учини, оствари, он мора или образовати за себе политичку странку, ако су толико јаки, (као аграрци у Немачкој-и Аустрији, радници уопште, или као што су то некад покушавале наше занатлије); или мора да ступау неку већ постојећу странку, која најбоље одговара и политичким назорима тога реда људи, и која прихвата и усваја захтеве тих људи као оправдане, умесне; или мора да чека на сам процес друштвени и државни. Данас друкче ништа не бива у парламентарним земљама. Ено баш сад тако раде Пе А Аустрији и Хрватској.

· Џа за што су баш радикали дали. учитељима ову плату и друга права у садашњем закону о нар. школама, кад велимо да није ради награде за њихов радикализам>

На то питање могло би се најкраће одговорити овако: зато што су увидели да су учитељске плате мале, према важности посла који раде, и према тешким приликама у којима раде. Али то неко неће веровати, него ће опет рећи, да је то исплата политичке менице за мучеништво. Зато ћемо и овде морати почети поиздаље.

Кад се први пут појавила радикална странка (1873. год.), учитељи и основна школа били су запостављени (као пасторчад) у држави. Радикали, као увиђавни људи и озбиљни реформатори, увидели су то, па су поклонили довољно пажње тој државној установи и томе реду људи, као не-

ј 4 4 | ђ |