Учитељ

597

опходно потребним за државни напредак. Од тога доба радикали су стално тражили боље уређење основне школе и поправку учитељског стања и у штампи, иу скупштини, а доцније и на својим скуповима.

Зато су они 1881. год., кад је рађен онд. закон о учитељским платама, тражили и енергичним заузимањем израдили, да почетна плата учитеља буде већа него што је влада (напредњака) била предложила.

Зато су они и 1901. и 2., год. за време савезне владе, предложили измену закона о нар. школама с поправком учитељског стања и школског уређења. Ову измену били су усвојили и Скупштина и Сенат, али је она остала несвршена што је баш пред друго читање у Сенату, влада пала.

Да овај закон није исплата политичке менице види се и отуда што су учитељи, преко свог Удружења, већ 20 година молили све министре просвете за измену овога закона, а не само радикалне.

Да је пак ова измена закона била једна потреба и праведна ствар, а да није исплата никакве менице, доказ јеи то, што су и 1901. и 2. год. у Скупштини и Сенату, и 1904. год. у скупштини, за ове измене гласали сви посланици % сеталпори без разлике на политичке странке. Ова измена била је потребна нарочито после оног реакционарног закона г. А. Ђорђевића од 1898 г.

Дакле, нови закон о народним школама није исплата политичке менице радикалским агиллаторима, него је била државна потреба и праведна ствар, које су радикали уви: дели и поправили. Само заједничка политичка акција старијих учитеља радикала са радикалима, коју су изазвале опет земаљске прилике, могла је дати повода да се на први мах, помисли да је овај закон одиста исплата некакве политичке менице.

Тако је исто изгледало и 1881. год., кад је донесен онд. закон о учитељским платама, јер и он је дошао после. једне важне политичке промене у Србији, у којој су и учитељи имали видног удела, али онда никоме не паде на ум да каже ово што се данас каже: да је то исплата политичке менице за агитирање, већ се и то сматрало као потребна и праведна ствар.

УЧИТЕЉ у - 38