Учитељ

059

Да завршимо. Ми смо тврдо убеђени у увиђавност и објективно суђење оних наших другова, којима уређивачи „Наше Школе“ овако демагошки упућују ове неистине, шаљу ово семе раздора и неповерења; и надамо се да они неће успети да поремете добре другарске односе, слогу и поверење, међу друговима. Надамо се да ће учитељи, којима се ово пише у „Нашој Школи“, са осудом одбити ово дискредитовање оног херојског доба идеалне борбе за опште добро, и ово шпекулативно насртање на част и заслуге једног, највреднијег, дела старијих учитеља.

Ђ. С. Којић, учитељ.

ШКОЛЕ ЗА ОГЛЕДЕ И ПЕДАГОШКИ ОГЛЕДИ НОВОГА ДОБА

од проф. др. Рајна.

Подстакнут филантропским идејама и установама Базедовљевим, Манојло Кант (1724—1804) је писао: „Најпре се морају основати експерименталне школе, пре него се могадну установити учитељске школе“. Тим је јамачно хтео рећи, да су потребне школе ради огледа, у којима би се вршили сваковрсни експерименти, у погледу ваљаности васпитних поступака, пре него би се ови уводили у јавне школе.

Ову мисао великог философа из Кенигзберга прихватио је и практично искористио његов следбеник Јов. Фр. Хербарт. (Он је творац педагошких универзитетских семинара са вежбаоницама. Под министарством свестрано образованог Виљема Хумболта ступила је у живот Хербартова школа за експериментовање на универзитету у Кенигзбергу. То беше огледна школа у двогубом смислу: најпре беше потребно да сетамо вежбају студенти у тешкој вештини васпитања и наставе и да науче вежбањем преобраћати теорију васпитања у практичну умешност; друго, тамо требаше да се врше огледи у поправљању метода,. у усавршавању педагошке теорије и праксе, са очекивањем: да ће се, у случају успеха, зајемчити њихов утицај на развитак јавних школа, да ће се тако постићи поуздано и поступно напредовање целокупног школства у држави. По одласку Хербартову у Гетинген, престаде и педагошки институт на

38»