Учитељ

260

универзитету кенигзбершкоме. Ну један ученик Хербартов, Брзоска, спасе његову мисао и пренесе је на јенски универзитет, где се тада Стој трудио да је оствари. Овај је постакнуо Т. Цилера из Липиске, да сличну установу заведе и на тамошњем универзитету. По његовој смрти престаде и ова установа. Као што од филантропина 18. столећа сада цвета само још један, Шнепфентал Салцманов, у Тирингији, тако исто постоји само један универзитетски институт Хербартова правца у Тирингији, педагошки универзитетски семинар са вежбаоницом на јенскоме универзитету.

Остали немачки универзитети задовољавају се мање више узгредном обрадом теориске педагогике, било преко богослова или филозофа, било установом педагошких семинара, суштаствено филолошког обележја. Историја немачког школског дела у 19. веку показаће доцније, са којих је места највише подстицано развиће школског живота. Тада ће се, без сумње, у првоме реду помињати институти Хербарта, Стоја и Цилера; њихов рад стећи ће признање, које му је од савременика ускраћивано.

Како немачки универзитети, као средишта највишег образовања, нису хтели испуњавати своју задаћу у развићу народног образовања, то се морадоше другде потражити места за огледе и тамо проналазити нови путеви. То је обилато извршено нарочито у последњој десетини година, што доказује да постоји жива тежња да се наше школско образовање непрекидно усавршава. (Ове усавршице долажаху са две стране: најпре из средине појединих енергичних личности, који су вршили разноврсне огледе, за тим из средине појединих напредних општина.

Између личности ваља понајпре поменути два човека, чији су заводи стекли великога гласа и пружили сваковрсне подстицаје: др Лица (Пећ) у Биберштајну, код Фулде, и Ј. Трипера (Тгпрег) на Софијину Вису, код Јене. Обојица су бивши слушаоци јенског универзитета. Трипер је тежио да, спајајући педагогику с медицином, створи такав завод, у коме би заостала деца, са физичким или психичким недузима, добивала рационалну негу и индивидуално развиће. Д-р Лиц је пак створио нов облик школски, т. зв. пољска васпиталишта (,„Гапдегдећипозћет“), која представљају савез доброг енглеског васпитања са методским немачким на-