Учитељ

562

добностима. Тим је изазват. велики покрету већим градовима Немачке Царевине,. јер само у њима може се овај

систем применити. У већим градовима деле се ученици на три, а у мањима на две групе. Тупљи ученици одвајају се од нормалних. За прве се заводе помоћне класе, гдешто и помоћне школе, тако да су нормални разреди ослобођени од умно заостале деце. У Манхајму постоји и трећа група: у њој се васпитавају ученици осредњих подобности, _то су т,зв. разреди за унапређивање. Њихови ученици стоје изнад тупоумних, али ипак мучно напредују са нормалним разредима. С тога они имају нарочит наставни план,

који могу савладати тако, да очувају своје добро расположење и своју детињу веселост. Ако се неко дете у току времена врло добро развија, онда му ништа не смета да пређе у нормалну класу, где ће грести вишим школским циљевима. Како је ово раздвајање деце по подобностима

веома корисно, то није чудо што т. зв. манхајмски систем стално напредује у Немачкој, освајајући град за градом, као и франкфуртски за средње школе.

Из града Шарлотенбурга потекла је једна установа, која се заснива на старању о деци великих градова. 10 је т. зв. шумска школа. Слабуњави, малокрвни ђаци, којима је потребна нарочита нега, одводе се лети у неку шумску област, де могу уживати свежем ваздуху, доброј храни, непрекидном кретању по пољу, купању и т. д. И настава се врши на чистом ваздуху или под тремом. Овај пример нашао је следбеника у граду Милхаузену у Алзасу. Овде. је општина ставила сиромашној деци, за време летњих месеца, на расположење диван парк са лепим дворцем. Под вођењем школског надзорника Кенига, Милхаузен је постао углед и у другом правцу: овде су т. зв. помоћни разреди тако диференцирали, да су на пр. наглува деца скупљена у једну групу, другу сачињавају деца са болесним очима ит,д., тако да је у настави остварено начело индавидуалног поступања. ; | |

Овим тежњама придружују се и друге, које су такођер потекле из љубави према ближњему, из старања о сиромашној деци, а те су: феријалне колоније и храњење ђака у школи.

Даље не треба превидети, да стално напредују и осва-