Учитељ

563

јају игре, спортови и настава из ручнога рада. У 'овом правцу много раде поједина удружења. Лајпцишки семинар за ручни рад, под управом директора д-Р. Пабста, стара се да створи равнотежу против прецењивања књишке на ставе, и да распростре практична пословања нарочито међу ученицима виших школа. У служби наставе и васпитања

врло корисно делају и школска путовања, помоћу којих се

· омладина упознаје са својом ужом и широм отаџбином. .

Овим главним пртама, које дају обележје педагошкој слици нашега доба, треба додати и тежње ректора Шуберта из Алтенбурга око увођења наставе из вештина по школама. Леп напредак обележава и тежња: да се за основу свеколике наставе узима завичај. Из завичаја треба да полазимо,

завичају да се враћамо. У завичају је корен наше снаге.

Завичајни дијалекат, вештине, обичаји и приповетке сада

се високо цене и дубоко продиру у срце школино, докле

је то раније превиђано, па и прекидано. Како се некада

ратовало противу дијалекта у школи, а како се сада он ревносно негује, на нижим ступњима школским, тамо где разумни људи управљају школом, где осећају душу народну. Тако се све више задовољава и тражња за нацио“ налним васпитањем, тако се све више остварује познато начело Русовљево: повратак природи („Ођзегуе2 Ја паште, еј зшме2, Ја гоше ди'еће уопз Тасе“).

Ма колико замерали уређењу данашњих школа, ма колико да бисмо желели преображај наших школа, ипак ваља признати: да се на свима пољима школског живота

опажа сталан покрет на боље.

По немачком П.М. Илић.

0 РАЗВИТКУ И ОБРАЗОВАЊУ ВОЉЕ

== ПЕДАРОШКО — ~ ПСИХОЛОШКА НРТА

(Свршетак) Кад смо овако у кратко обележили задатак наставе и

васпитања и видели да је њихов главни задатак образовање јаке моралне воље, одмах нам излази главно питање: како