Учитељ

943

читање омањих подесних написа, у којима би се у занимљивом облику описивали како поједини српски крајеви, тако и живот народа у тим крајевима; такве књижице, писане нарочито за децу, биле би део ђачке књижнице. Потребно је ученике упознати и са најкрупнијим моментима из прошлости народне. Ту не може бити каке систематске наставе. Довољно је испричати деци нлир. о досељењу наших прадедова у ове садашње крајеве, о првобитној распарчаности (жупаније), о Немањи и Св. Сави, о Душану, Лазару, боју Косовском, робовању Турцима, о хајдуцима, ускоцима и бунама против турске силе. Уз то причање треба да иду и народне песме, које у погледу родољубља и морала куд и камо боље утичу на душу но она проганства и др, недела владалачка, о којима историја казује. Нарочито из доба најмучнијег по народ српски, из доба робовања под Турцима и ускоцима, са оним одметницима. оним див-јунацима, који и данас треба да нам служе за пример. Светле слике ових народних хероја оставиће дубоки утисак у детињој души, те да се и доцније поноси што је Србин, да се оспособи за истрајан рад на општем добру, на ослобођењу и уједињењу племена нашег.

Нужно је да народни учитељи у свима крајевима живо раде на томе, да се наставни програм за основну школу упрости. Писменост и рачун са веронауком (из ове само оно што је најпотребније), и уз то упознавање свог народа у свима крајевима и нешто из прошлости народне — то је, но нашем мишљењу, довољно за основну школу. Исто тако упознавање природе може да буде приликом излаза у околину, посматрањем биља и др. и разговором о томе између учитеља и ученика (то је и вежбање у правилном говору); и томе би припомогло још и читање подесних чланака у читанкама и књижице за децу,

И кад у основној школи не буде ове данашње претрпаности. Кад се место систематичког изучавања науке (то

37“