Учитељ

736

је гледиште: народна школа је: основна и продужна. Друго гледиште је: народне школе су: забавишта, осн. школа, продужна школа, школа за народ и повремени течајеви.

%

Научни течајеви у Јени. — Од 28. јула до 5. августа (5. до 18. авг. по нов.) држаће се у Јени ови течајеви: >

Т. Из педагогике: 1) Материје и проблеми религијске наставе у основној школи — д-р Браш. — 2) Принципијелне основе педагогике и дидактике — проф. д-р Рајн. — 3) Теорија наставног постунка — проф. д-р Јуст. — 4) Пракса и теорија школеке црквене историје —— проф. д-р Трендорф. — 5) Педагови и школске институције у Швајцарској — директор Е. Спех (предаваће француским језиком). — 6) Историја педагогике — доцент д-р Левер. — 7) Практични правци у модерном васпитању — директор д-р Папст. — 8) Борба добре литературе против рђаве — др Е. Шулце. — 9) Специјална дидактика — наставник Бем. — 10) Методика наставе туђих језика — директор д-р Валтер.

П. Из школске хигијене: 1) Општа школска хигијена — проф. д-р Гертнер. — 2) Образовање и неговање гласа у школи — доцент д-р Х. Гуцман. — 3) Психонатологија детињег доба —- доцент д-р В. Штромајер. — 4) Око, његове б6олести и неговање у школском периоду — проф. д-р Хертел. — 5) Хигијена уста, и зуба — д-р Хесе. — 6) Течајеви о неговању уха објавиће се доцније.

1. Из физиологије, психологије, теологије, историје и литературе: 1) Физиологија чулних органа — доцент д-р Е. Манголд. — 2) Физиолошка пеихологија — проф. др Бергер. — 3) Школско дете — д-р А. Шпицнер. — 4) Хербартова психологија и њени противници — О. Флигел. — о) Проповед на горимн живот у садашњости — проф. д-р Х. Вајнел. — 6) Историја немачке привреде проф. д-р Г. Менц. — 7) Историја немачке литературе — Ф. Лиенхард.

ТУ. Из реторике и језика: 1) Реторика, теорија и пракса — д-р Е. Гајелер. — 2) Немачки језик за почетнике — К. Рајнова. — 8) Немачки језик за оне који су већ учили немачки -— наставник Леменсик. — 4) Енглески језик — Кат. Ј. Дод. — 5) Француски језик — Јшез Пјег.

У. Из природних наука: дванаест течајева.

МГ. Из националне економије и социјалне науке: дванаест течајева.

УП. Из колонијалне науке: четири течаја.1'

1889. г. било је на првом течају само 25 учесника, а 1907. г. 581.

#

т Госпа Олга Кобау, учитељица словенске осморазредне женске школе у Љубљани. — Учитељство мале и издељене војводине Крањске, словенско учитељство како се оно обично назива дела, врло живахно дела на корист свога, народа и на корист свога реда. То врелно учитељство концентрише своје снаге и у Љубљани и „на дежели.“ Одушевљено за напредак свога милог народа и за. напредак свога реда. Ово вредно учитељство не зна за умор, савлађује препреке, са уздигнутом главом корача напред по путу који само оно пред собом утире.

Кад човек на лицу места проучи и прегледа све шта је ова плеада савесних раденика, преданих пионера организовала и учинила за свој народ и свој

: Опширни програми ових предавања могу се добити бесплатно код д-ра В. Бакића професора Велике Школе у пенсији, у Београду. Ту су означени и трошкови за упис и предавања, за стан и храну.

| | |