Учитељ

638

наших школа и већ по томе, он мора имати додира са свима врстама школа. Као оно мозак из кога полазе нерви у све делове нашег организма и заједно са свима тим нервима чини нервни систем, тако исто и наш Универзитет мора имати просветне нерве, везе, којима ће утицати и додиривати све просветне организације, тако да Универзитет својом организацијом заједно са свима школама чини једну

органску целину, читав систем просвете. Према томе, карактерно обележје универзитета састоји се у томе да под.

академском слободом развија што већи број струка и што шари обим знања и да својом организацијом држи у целини цео систем наставе.

Питање одмах настаје: да ли је наш Универзитет једна таква организација, колико је он испунио тај захтев и да ли је уопште и постављен на тој основи> Ради краткоће, можемо одмах изјавити да наш Универзитет није водио о томе рачуна и да у опште на тој основи није ни постављен. Далеко би нас одвело, ако би о тој организацији потање писали, јер би смо у томе случају морали да говоримо о томе како су још упочетку стваране и додељиване катедре, морали би претрести цео закон и уредбе о Универвитету које су такође испод критике. стављајући то за други пут, јер је то питање које се мора и које треба претресати у јавности, ми ћемо се сада зауставити само на истакнутом питању. Да о томе пишемо, нас је нагнала опет једна чисто принципијелна потреба с једне стране, а с друге стране рђаво расположење наставника у нашем Универзитету према пе дагогици уопште.

Сем изнесених општих напомена, какав Универзитет наш треба да буде, принципијелна страна тога питања састоји се још и у томе што један мали народ, као што смо

ми, не може рачунати на своју спољашњу акцију, већ мо-_

рамо уздићи његову унутрашњу јачину, а у првом реду његову просветну снагу, ако хоће да буде достојан само