Учитељ

661

главни узрок овоме злу. По нашем мишљењу, главни је узрок овоме злу у томе, што ниједан досадањи законодавац није ово питање поставио на правилну основу, која би одговарала стварности и савремености дотичних наших при: лика и ступњу наше просвећености; већ је данашња, као и све раније законске одредбе о издржавању народних школа, пренесена са стране — од народа просвећених, код којих оваква законска одредба доноси повољне резултате, јер одговара ступњу просвећености и културе дотичних народа. А код нас, још довољно непросвећених и некултивисаних, не само што је несавремена, него и штетна и убитачна. А то је по сили социјалних закона са свим природно, јер смо почели оним чиме би требали да завршимо; учинили смо неприродан скок, а позната је научна истина да у природи нема скокова већ строге постепености. Према овоме, прво издржавање народннх школа, требала је држава да узме на себе, па тек доцније, упоредо са народном просвећеношћу и културом, постепено преноси на сам народ, не заборављајући давати народу одговарајући слободу кретања и самоопредељења и другим државним и друштвеним питањима. У место тога учињено је обрнуто. — Прво издржавање народних школа остављено је по све неписменом, непросвећеном и некултивисаном народу. Док је ово питање било постављено на и сувише демократској основи, дотле. је се у другим државним и друштвенима ишло до крајњег конзерватизма, а у извесним приликама и до апсолутизма. _ Сви досадашњи па и садашњи закони о народним школама пуни су контрадикција у појединим својим одредбама. Док су поједине законске одредбе и сувише либералне, дотле су друге и сувише конзервативне, н.пр. закон је прописао обавезно школовање, а није нашао средства да се то и изведе. Значи: деца се морају школовати, али се школе не морају подизати ни издржавати; то остављамо народној увиђавности. У почетку је узет тај погрешан правац, па се са малим изменама провлачи и до данас. По данашњем закону о народним школама издржавање школа зависи поглавито од општинских председника који су у већини случајева неписмени и који, као такви, не могу имати ни приближно правилне погледе на важност школе за напредак народа и државе. Има светлих изузе-