Учитељ

667

жим начином негодовања искључен из круга оних, у којима такова тежња енергично дејствује. МИ не само круг, који искључује, но и пут и начин репулсије је-у сва ова три основна случаја сасвим различит. Ставови или правила, који су из таких вољних појава апстраховани и стога према својој чуственој или вољној садржини сасвим различит извор и вредност имају, не могу на један, од опште вредности, начин бити спојени у једном моралном принципу, штавише они уопште и не исцрпљују на начин од опште вредности и у једном смислу садржину вољних појава. Јер обавезност, коју ови ставови или правила исказују, има у наведеним различитим случајевима сасвим различити смисао и вредност. Они изражавају реалности, од којих сваки. у моралној организацији човековој за себе стоји. И тако је немогућно, просто логичном операцијом спојити их у целину једнога моралнога система. Морални их живот сам, полазећи од садржајне заједнице једне културе, спаја у виша обличја. У моралном живосту постаје за вољу једно тако садржајно јединство, у коме су поједини покрети и са њима спојена. чуства једна с другим протканн. Али у то ткиво ступа конкретна животна садржина једнога времена п једнога народа. Може песник тада то у вољи постало јединство изнети као животни идеал, или филозоф као највише добро, као морални принцип: они находе само реч за оно, што је историја створила. Норме песничкога стварања, које безвремено из природе човекове истичу, спајају се у песничком раду генерација у технику једне одређене песничке епохе. Исти се појав јавља и у моралном животу, и што- и овде као животни идеал, највише добро и морални принцип постаје, пуно је садржаја и читавом је садржином историјскога живота условљено: историјски је израсло и историјски ограничено. _

Педагогија је затим од психологије зависна Од ње добија она сазнање, како поједини појави у душевном животу један на други делују, и тиме могућност, да у ту уз рочну везу намерно утиче васпитним правилима. Научна је психологија, која истражује узрочну везу с помоћу посматрања и експеримента, у првој младости. Психологија класичне педагогије у 18. веку била је психологија душевних моћи. Њојзи беше свест позорница, на којој се, на дати