Учитељ

670

мистици овај рачун поставља, добива васпитаника, који пре свега мора медицину научити, да би се за своје здравље, своје највише добро, као надри-лекар старао, затим политичку економију, да би своје капитале рационално улагао, и не бисмо се чудили, кад би овога, од њега пронађеног, Робинсона усред друштва дао да учи и кувати. Васпитне вредности наставних предмета могу се извести само из поделе рада и потреба, како се оне у једном датом друштву јављају. Ово је пак увек историјски условљено и ограничено.

(Ова апстрактна и од опште вредности педагогијска наука, у свим својим досадашњим облицима друга је природне теологије и природнога права, апстрактне националне

економије и државне науке. Док је историјска школа иначе свуд природни систем потисла и довела до историјскога схватања, једино је педагогија заостала. Тако је она аномалија у данашњој науци. Непоштовање, којим се предусрета, оснива се на оправданом чуству, да она није наука у модер: ном смислу. Она управља великим историјским обличјима васпитним, који су поникли из етоса појединих народа: слепа за дубоки историјски смисао и за умни склоп онога, што јесте. Али ова педагогија не може ни у смислу историјске школе бити замењена анализом историјских облика наставе. Тек је задатак истом отпочет, да се архивско и штампано градиво, школска уређења, уџбеници, затим штампани искази приватних људи с резултатима васпитања ставе у однос ка нашем знању културне везе. Али ма како био од вредности чисто историјски рад из тога градива: ми на крају крајева нећемо само да знамо, како су ствари биле, наше доба, као свако друго, потребује правила за васпитни рад. Ако историјска школа иде само за тим, да нас обавести 0 оном, што је било, то она не може заменити уништени природни систем. Тако се находи и на овом као и на сродном пољу етике, поетике, политичке економије наука пред питањем: из које тачке истиче из сазнања онога, што је, правило о оном, што треба да је>