Учитељ

674

рактер човеков. У њима је елементарно, противречно, ирационално у човечјој природи, али уједно и моћно и оно, што за вишом хармонијом горе тежи. Њима изводи човек, што никада не би могао у обичном току тежње за срећом. Ту су покретне снаге за мучан рад човека и човечанства; ту је уједно основа и за човекову близину земљи и за његову узвишеност, за двојни лик човекове природе, због чега је дубоки Џаскаљ у човеку видео с престола збаченога краља, а Кант уједно и чулно створење и умно биће. На овој се првобитној многострукости заснивају све неисказане дисхармоније нашега бића. Због њих смо ми сами

себи загонетка а често и другима.

Став 3. Ови различитим начини реакције чустеа и нагона на представе у почешку душевнога развоја још нису једни с другим спојени. Сваки од њит делује, мако на неувежебан ч ограничен начин, циљу сходно. Али тек развој душевнога живота поставља између њиг непрекидним при лагођавањем односе, којима тада Постоје савршена тиволоемјска веза бушевнога ожсивота у индивидуи и у напредујућем развоју душевне области им историје.

Посматрајмо једно дете! Нагон за исхраном, реакција на повреде, нежна преданост јављају се у њему изоловано, без односа на целину његових потреба и без једне тим омогућене процене њихових вредности и права. Као сунчев сјај прелети нежност преко његова лица и уступи одмах место другим чуствима и подстицајима. У характеру је природнога човека увек као нарочито характеристично истицана несталност његових подстицаја и тежњи. Али сваки од тих покрета утиче телеологијски. Уклоните из природе детета и природнога човека покрете осветољубља, и одбрана би од неправде у животу била била сувише слаба.

Досадашња педагогија још није познала ову у тим ставовима описану телеологијску везу и средишно. значење чустава и нагона у тој вези. Њезини научни представници су били скроз интелектуалистички; али и науци, као наук црквин о наследном греху и Русовљев о природној невиности, износе обе половине овде у кратко приказанога фактичног стања само једнострано и сумарно. Потребна је најстрпељивија психолигијска анализа, да се фактично стање

НАМА а А АНА