Учитељ

675

може дотле приказати, да би васпитач могао ухватити везу у дечјој природи према њезиним саставним деловима и законима. Нарочито све женско васпитање има управо овде своје средиште; у овим цртама, које нарав чине, и из којих треба да се характер образује.

Из те телеологијске везе душевнога живота могу се извести ознаке, које чине одлучни характер духовнога света, када се овај пореди са природним редом. Ове ознаке чине према томе и основне појмове за схватање васпитања и за конструкцију научне педагогије. На духовним чињеницама јављају се циљу сходност и савршенство. Оне су потчињене нормама, и ток живота, који их у индивидуи и у човечанству окружује, показује еволуцију.

Схватање душевне везе показа нам прво Феологијски тфараклтер њезин; механични природни ред заснован је на узрочном закону, чија је формула: сапза еадпа! еНесшт. Овде, дакле, одговара дејство тачно узроцима, и односи чланова у једној датој вези исцрпљују се у узрочном одношају. У душевном животу сазнајемо ми изнутра један одношај појава као појединих чланова у једној вези, која изводи одржање, срећу и развој индивидуе, одржање и појачање врсте и рода. Такову једну везу означавамо као циљу сходну. Из тога излази затим, да ова веза и њезини чланови свој смер на више или мање савршени начин остварују. Ово савршенство може даље у апстрактним формулама бити изражено, и ми их можемо свакој еволуцији као њезина правила прописати. Ми можемо особине оне везе одредити, која свој смер на сасвим примерен начин испуњује, којој, дакле, характер савршености припада. Ако се савршенство једнога члана у овој вези или однос чланова у њој изрази као од опште вредности, то постаје тада правило или норма. И то се у свакој области духовнога живота ово савршенство остварује системом правила. Ова правила моралнога живота, уметничкога стварења од опште су вредности, независна од променљивих историјских делова, и постојано су сред развоја. Најзад се приказује характер живота, који потиче из ове телеологијске природе душине, као развој. Као што органска природа ради на појачању, тако и историјски свет на проширивању и развијању. Елементарна је подлога овом развоју у начинима ре-