Учитељ

683 опредељује вредност надражаја и његово дејство на организам. Интересантан је његов пример, како кад је хипнотисаној особи дао да једе горку со са сугестиом да је то фина чоколада, онда се није показала органска реакција у типичним линијама за непријатно осећање које је имала да створи фактички једена горка со, него се показала органска промена пријатног осећања која је створена сугестиом да се једе слатка чоколада.

У колико је тачнији један или други резултат, могу нам показати само дуги и трудни опити у даљем раду. Ј. оћерага нас уверава још да није то ни пажња што ствара карактеристичне телесне појаве које је прате. Излази да се напрегнутост, као и узбуђај, своде већим делом на органске осећаје, нарочито на осећаје мишића. Прекид пријатнога стања осећа се у много јачој мери као промена, но престајање ког непријатног стања. У првом случају волумен јако опада.

На исти начин, путем огледа, изнео је проф. Гећтапп у друштву са Редегзеп-ом у једној подужој расправи: Паз Муебег ипа шпзеге Аљењ, (Ва. Х. 1. 2. Агсћу |. Фе оев. Рзусћој.) како утичу метеоролошки фактори на телесне и душевне подобности наше за рад. Ево тих резултата у изводу.

П. Љотић, проф.

(Наставиће се)

КЊИГА ЗА МАЛУ ДЕЦУ

— Ив. Теоктистов —

— Свршетак —

3) Географија у дечјој књизи стоји близу природних наука. Где живи» Где расте» Има ли код насе — то су стална дечја питања на која такође ваља одговарати у књизи за мању децу. Али и мимо тога географија сама по себи даје напр. слике севера, жаркога појаса, кршевитих и равних предела, мора, и многе друге, а све то може да занима и мању децу, разуме се не друкчије, него само ако се даје у сликама живим, и то најбоље још ако се доведу у везу са