Учитељ

765

притиска п однос количине хаманобина: према кисеонику у разно доба године на мишићну снагу. На овом месту да помепемо и то, како нама само изгледа да је овај утицај на мишићску снагу, али вероватније ће бити да јачина централне инервације што опреде_ Љује скупљање мишића зависи од промене хране, а парочито од оксидације моторних центара. Тако знамо, кад се издвоји мишић из жабе, он је у стању неколико сати да ради и да се ничим не храни; а кад нам се учини да је исцрпљен, треба га испрати кухињеском соли, па да исто тако настави мрдање. Рекли бисмо дакле, да сами мишићи садрже да па њихов рад слабо могу упливисати незнатне промене у количипи хемаглобина у крви. Неће бити то, дакле, снага мишића чије смо промене до сада видели, него то снага мозга. За практичне регулисање ово је, у осталом свеједно, било да тражимо узрок у мозгу или у мишићима.

Но пођемо ли тим путем, како су то у главном мождани центри чије стање зависи од мотеоролошких чинилаца, онда из тога следује, да свакп рад централног живчаног система мора подлежати спречавању његових промена, следствено и мишићна снага. Тога, смо свесни и у обичном животу, истина само у екстремним случајима, на пр, осећамо умор и клонулост, тешко нам је у глави, или смо лаки, свежи и ведри и т. д. Има "људи код којих сма њена способност за рад готово увек иде неком мање више јачим нападом мигрене. Јачина ове главобоље даје се, наравно кад је болест јача, одредити, и таква лица су у стању мерити своје диспозиције за рад. Ту зависност личног пахођења од времена писци су п експерзментима доказали. Зато им је послужио врло добро и материјал извесног професора у Копенхагену. Он је често патио од мигрене, па како је мислио да му нахођење зависи од стања барометра, почне на то изближе мотрити. Овакога вечера, пред спавање, окарактерисао би своје нахођење преко дана бројевима: одлично У, врло добро ТУ, добро Ш, незадовољ авајуће П и рђаво 1. Доцније би протоколисао свакога дана стање барометра, према месечним извештајима метеоролошког института. Ово посматрање вршио је пет пуних година. Из тих таблица излази, да нахођење расте, у границама од 742—746, м. м. пропорционално ваздушном притиску, а само изван ових граница, дакле при врло ниском или врло високом стању барометарском, које, у осталом, ретко бива, дешавају се понеке неправилности. Средње нахођење за тих пет година износило је 4,44 и та вредност никад се пије могла попети при ваздушном притиску нижем од 757 м. м,

УЧИТЕЉ 51