Учитељ

766

а при' притиску вишем од тога броја никад није пала испод 4,44. Нахођење, диспозиција, или назовите како хоћете, несумњива је функција ваздушног притиска;

Ова независност централног живчаног система од времена може се показати и у другим појавама. На пример, извесан норвешки лекар утврдио је да отпорна способност организма према заразним болестима, особито према шарлаху, зависи од зимње температуре. Из масе чињених опита добио је закон: смртност расте кад више благих зима дођу једна за другом, и буде у Толико већа у колико су зиме блаже. Ако ли је само мали број благих зима једно за друго, онда смртност расте тек доцније и не постиже велику јачину. Али ако низ благих зима буде прекинут са неколико оштрих, онда се смртност своди на нулу. Дакле, прост однос шарлаха према зимњој температури не може се порећи, и вероватно може се наћи сличних одношаја и за друге болести.

Од психичких појава чинили су писци опите са сабирањем и памћењем. Резултат је овај: На брзину сабирања не упливише ни јачина светлости, нити мања или већа, краћа или дужа промена ваздушног притиска. А од температуре зависи на тај начин, што се пење кад се температура ближи извесном, индивидуално различном оптимуму, и пада ако се температура удаљава од оптимума. Овај оптимум лежи много ниже, него ли код мишићне снаге. Сабирање се разликује у свему од централних појава, чију величину условљава ваздушни притисак. На памћење, и то нарочито на учење напамет, метеоролошке појаве утичу на исти начин као и код мишићне снаге...

Из свега излази као сигурно, да сваког дана варира не само телесни рад него и душевни. Да промена мишићне снаге, моћи памћења и т. д. зависи од јачине светлости, температуре и ваздушног притиска, а сабирање од температуре.

Ова су факта од важности, како у погледу теоријском тако м у практичном. Њима се дају објаснити узроци који одавно при физиолошким опитима упливишу на њихову промену, и у будуће водиће се рачуна о томе.

То једно.

Друго, у погледу школског рада су оваки опити од значаја, јер показују, како способност за рад бива умањавана од честих годишњих доба, од чести променом температуре у ваздушним притиском. То значи, не може се тражити од ђака у свако доба

исти рад. | П. Љотић проф.