Учитељ

769

четку. Где год је у двосложној пли вишесложној речи у старом српском језику био акценат ( и“) па првом слогу, остало је такав исти и на истом месту п у данашњем књижевном језику; а где је био на крају речи илп на ма ком слогу сем почетног, „скочио“ је за један слог напред ка почетку речи; и то: ако је претходни слог био кратак (“), пренесеп је као благ ('); а ако је бпо дуг (—), пренесен је као висок ( '). Опде где је бпо снажап акцепат, слог се само протегао, постао дуг.

Нер, ст. срп. поток == ери. књиж. поток, ет. срп теполу == књиж. лепота, ет. срп. говорити = књиж. говоритп, ст. срп. девбјка == књиж. девојка, воденица = водепицда богородица = богородица неправда = неправда, болесићг = болеспик, ордач = орач, господар, == господар, плетбм = плетем, 2. пад. јед. водб = књиж, воде; ст. срп. рука == књиж, рука, ст. ерп. душа = кљиж. душа, ст. ерп. свида = књиж. свила, глава == глава, 2. пад: једн. руке == књиж. руке; — али: ст. ерп. деле (дбло) == књиж. дело, сг. врп. поље == књиж. ТРОЈЕ бр. ори. вата == њи 8 лаб ер ври бока о = књиж. благо, ст. срп. радим == књиж,. радим итд.

81. Енклитике и проклитике.

Речи које немају свога акцента, ако стоје иза акцентовапе речи, зову се енклишике; а ако стоје испред акцептовапе речи, зову се проклишике.

Енклитике су: 1) краћи облици личпие замепице | лица: ме, ми, нам, а пекад и нас (поред паде); — 2.) краћи облици личне заменице П лица п некад 2. и 4. пад. мпож.: е, Ши, вам, вас (поред вас); — 3.) краћи облици личне з"менице Ш познатог лица: 20. му, њ, пр. им; је, јој, Ју); == =) краћи облици личне заменице свакога лица: се; — 5.) краћи облик времена садашњег од глагола јесам: сам, си, је, смо, сше, су; — 6) краћи облик времена садашњег од глагола спиши: Ћу, ћеш, ће, ћемо, ћеше, ће; — 7.) свеза ли; — 8.) облици: бит, би, би, бисмо, бисте, би уз личну заменицу или иза прошастог придева у начину погодбеном.

Проклитике су пајчешће предлози п свезе. Н.пр.: у, на, по, о, из, пред, к; и, а, па, те, јер, ако, да итд.