Учитељ

770 32. Акценатне речи.

Речи без акцента (енклитике и проклитике) наслањају се на реч која има акценат и с њом чине једну целину, т.3в. акценалану реч. Тако, изговара се: јасам, бпосам, видевоси, далиси, незнам, несмем, нетреба, небили, јесилимуга, дбћиће, казаосамјој, даосамјојга, уруци, усело, награду, итако, нажалост итд.

Треба запамтити правило: да се свака граматичка реч мора писати засебно. Према томе, све акценатне речи треба писати одвојено према саставним речима.

Против овога често греше не само писци без довољног граматичког знања, него, на жалост, у многим случајевима и неки озбиљнији писци, који се још баве и писањем о српском језику.

Пиши дакле: ја сам, ти си, био сам, не знам. не смем, не треба, не ради, писао си, видео сам га, да ли, да ли си му га (место далисимуга), не би ли, не би ли јој га (место небилимуга), је ли, а камо ли (ане акамоли), него ли (а не неголи), у колико (место уколико), у толико, на жалост (а не нажалост), на пример (а не например), где било (а не гдебило), шта више (а пе штавише), и тако (а не птако), у школу (изговара се ушколу), у граду, по руци (изговара се поруци) итд. „Скакање“ акцента.

Кад реч има на првом слогу оштар (“ ) или спажан (7) акценат, па испред ње дође каква неакцентована реч (проклитика), акценат с акцентоване речи „скаче“ на неакцентовану реч испред себе или као благ ( ) или као оштар (“ ). Ако скаче снажан

(7) акценат, онај слог на коме је онбио, остане дуг, али без акцента.

Кад пак акцевтована реч има на првом слогу благ (') или

висок (') акценат, он никад не скаче на проклитику, него остаје _на свом месту онакав какав је.

Примери: од цара (место од цара), од брата (место од брата), у плач (м. у плач), за грош (м. за грош), у школу (м. у школу), у град (м. у град), у цркву (м. у цреву), на

глас (м, на глас), за рибу (м. за рибу), одсрца (м. од срца), у лађу (и. . у лађу), за царство (м. за царство), без бриге (м. без бриге), пред кућом, (М. пред кућом); да пусти (00ред да пусти), и трећу (ми трећу), ни отац ни мајка (м. ни мајка), И оп (М. ибн), кад видим (поред кад ВИДИМ); = на