Учитељ

782

сматрање а не и за дубље испитивање, сваком је одавна познато, као што је утврђена и та чињеница, да се у суштину великог броја животних процеса не може ући само непосредним посматрањем читавог и неповређеног организма. У таким случајима је настава у физици и у хемији већ одавна изабрала пут, који води тачном сазнању онога шта се у природи догађа, а то је: фредузимање експерименша ш његово излагање. И најскромнија школа требало би већ да располаже извесном количином апарата и справа за тај циљ. Биолошке струке следовале су овом примеру веома опсежно, и то само у таким заводима, чији су виши наставни циљеви изискивали посебно и нарочито уређење у виду биолошких лабораторија, као што је то случај н. пр. у вишим реалкама.

Узрок, што се физиолошки експерименат тако споро и у ограниченој мери уводи у школе са нижим циљевима у биолошкој настави, почива поглавито у самој природи опита који имају да се предузму. Велика већина физикалних и хемиских експеримената дају се лако свршити у времену од једног наставног часа. На крају часа неки апарати се могу лако раставити и склопити, док се други, без икакве сметње по развитак односних појава у њима, дају лако и нерастављени склопити и на идућем часу готови опет изнети. Ну физиолошком експерименту на против потребно је у већини случајева подуже време за њине реакције, јер има опита који у свом непрекидном делању морају да остану недирнути по више часова а каткада и читаве дане. Мбне које се имају да посматрају, долазе мало по мало и често у веома карактерним фазама, чије се време наступања не може унапред тачно одредити, пошто и биљке и животиње често показују знатне индивидуалне особине. Многи опити, Н. пр. опити гајења или култура са животињама или биљкама, дају нам ванредно згодну прилику, где ученике можемо да увлачимо у делотворну сарадњу, да како, поред савесног надзора с наше стране. Ови разлози изискују да се предМети испитивања оставе у истој учионици, ако нема на, располагању нарочитих локала за биолошке опите, који су увек готови и који допуштају темељита посматрања.

Битни чинилац готово свију физиолошких општа јесте светлост. На завршетку часа из природних наука предмети проучавања не могу се просто у какав сандук стрпати или оставити на месту које је рђаво осветљено.

Многи опити, н. пр. о хелиотропизму (утицају светлости на кретање сокова) изискују некретан положај у правцу дифузне све-