Учитељ

799

пут. Г. писцу. пак хтео сам да обратим пажњу на неке недостатке, како би их избегао у другом издању.

Кретов-дан 1907. г. « Београд. свет. С. Поповић, учитељ.

Гласник, друштва за дечју психологију, године 1. свеска 11, уредник Сима Јеврић, учитељ на Дунавском Крају, Београд.

Педологија, или наука о животу мале деце у законима њиховог духовног развића, савршено је још млада наука, ма да је у отаџбини њезиној, у С. Америци, створена огромна литература посвећена проучавању мале деце. Кризмано је назвао педологија (а неки је називљу и педалогија), а Компер је педоскоћија. У ширем значењу ова наука, као и педагогија, обухвата целокупни развитак дечјег тела и душе. Према томе се може рећи, што је педагогија и психологија за одраслу децу, то је педологија за малу децу. У колико се педологија занима дечјим душевним животом, она се назива још и психологијом детињства, докле се пак детиња физиологија бави више о телесној страни његовој.“

За оца педологије обично сматрају Тидемана, америчког лекара из осамнаестога века, који је вршио и после себе оставио посматрања свога јединог сина, у погледу психичког развитка. Тек после овога примеру Тидемана следовали су: Кусмаул, Сигисмунд, Чарлс Дарвин, Жан Пол, Жан Жак Русб, и многи други. У данашње време поред класичног и опсежног рада Прејера („Душа у детета“) и многобројних Перецових дела „Из дечје психологије“, — још се радовима: Села, Балдавина, Траса, Огенајма, Компјера, Сикорског и многих других — ствара нова епоха у науци о васпитању и проучавању психолошког развића деце. У Француској, Германији, Енглеској, а нарочито у Америци, основани су многи заводи у циљу проучавања деце у маси. Скоро цела литература по педагогији и начину проучавања деце изложена је у делу „Ра:дејогле“ од Крисмана (Јена, 1896. год.), на руском у „Психологији првог детињства“ од Траса, а на француском „Умно и морално развиће детета“ од Габријела Компјереа (кога иначе ради лакшег изговора називамо Компјер).“ У нас је нешто на овоме пољу почео

1 П. М. Илић. „Испитивање детињег доба“, Проев. Гласник за август 1906 г. 2 „Пастирска Реч.“ 09%