Учитељ

806

Итересантно је да је могућа погрешка у овом случају изванредно велика и да су резултати саразмерно несигурни. Опћи добивени резултат, није баш изванредне велика новост : асоцијације се образују са свим серијама интензитета, варирајући непосредно са континуитетом. Други експерименти његови као да показују, да постоји нека врста ритма у асоцијацији, па се стари слогови слично губе. ;

То је метода и такве су главне конклузије ове маркантне, више ради своје методе него ради својих резултата. И заиста, до свих резултата до којих је Ебингхаус- дошао у главноме су познате. Да учење дуже групе верза захтева релативно дуже време; да што више човек понавља мнемонику, тим се боље туби; да човек више заборавља после већих интервала; да је боље поделити понављања у интервале него ли од једном нешто, „бубати“ док се човечији мозак не умори и док пажња не клоне: да се асоцијације формишу с јачином, која варира напрама континуитету асоцијираних духовних слика (идеја, представа — сви ти резултати нису требали оног Ебингхаусовог интензивног и исцрпног рада, да се они установе. Но, ипак су вредна оваква статистичка испитивања; и ако она у главноме потврђују раније резултате, ипак нам она очигледније, убедљивије казују са бројкама, користећи се детерминацијои колико.

Толико о овом Ебингхаусовом спису. Ко се више интересује о њему упућујем га на оригинал, на моју докторску радњу (која је изашла и у Мојмаховим педагошким монографијама) и ове моје чланке: „Памћење Педагошке конзеквенције експерименталне психологије“ (Напредак, 1905.); Проблем памћења у свјетлости физијологије, психологије и педагогије“ (Напредак, 1906); „Методе учења“ (Напредак, 1907); „Нацрт“ дидактике на темељу експерименталне психологије и модерне логике“ (Нови Васпитач, 1907). –-

(Наставиће се)

В.,) БИБЛИОГРАФСКЕ БЕЛЕШКЕ

Добили смо угледан број Свешлосши. То је илустрован месечни часопис, орган друштва за школску хигијену и народно просвећивање, који уређује др. Св. М. Марковић лекар Београду.

У овом броју поред уредникове речи налазе се две песме са истом тенденцијом и истим насловом „светлост.“ Једна је од Сокољанина а друга од Драг. Ј. Илића, даље чланци: Наше школе и