Учитељ

814

ЛИСТАК

УЧИТЕЉ НА ПОСЛУ.

по роману „Учитељ“, од Едмонда де Амичиса,

(Наставак.)

Треће место. — Испитивање родитеља. Талијанске општине бирају учитеља на две године. Рати је сад добио ново место, у Алтарану. Прилике су овде биле горе, но у првом месту у Гараску.

Ниска и до крајности нечиста учионица; два прозорчета једва су пропуштали светлост. Место разбивених окана —- хартија. Пауци су у свима угловима разапели своје мреже. Са зидова клизи вода од влаге. Рати је савладао осећање одвратности, па је решио да се енергично лати посла. Првога дана, на почетку школске године, дошло је 53 место 74 ђака, колико их је било у уписници. Рати је решио да се упозна са ђачким родитељима, па са чисто апостолском ревношћу отпоче своје посете. Али, авај, његове илузије брзо ишчезоше. Готово су га свуда дочекивали рђаво. Једни су просто изјављивали, да неће да шаљу децу у школу, јер су им потребна код куће; други се изговарали на удаљеност школе; трећи су говорили, да су им деца болесна, ма да су иста јурила по шуми. „А што се тиче казне, којом нам прете, то је само празан разговор. Видећемо, хоће ли општина хтети да нам одузме залогај хлеба.“ Један се сељак бунио говорећи: „Још нам и та невоља треба. Мало је што служимо у војсци, него хоћете да вам служимо и у школи. Хоће ли општина да ми плати слугу, кога морам узети за услугу, место сина» Нећу виша да говорим о томе, господине учитељу. То је безобразлук, да се тако што тражи.“ Било је и таквих родитеља, који су налазили да чине услугу држави шаљући своју децу у школу. — „Ако држава жели да има наше синове у школи, рекао је један од њих, онда нека плаћају за њих, као што плаћају војницима.“

Познанство са учитељицом. У Алтарану се Рати упознао са младом учитељицом, Фаусшином Гали, која је још више волела децу, но он сам. Причајући Рату своја огорчења, какво су јој причинили рђави поступци једне од ученица, рекла је: „У осталом, кад имам 7—8 добрих ученица, ја сам задовољна. Добро понашање једне ученице гони ме да заборавим несташлук десеторо других. Ја волим децу, то је једино осећање, које је, истовремено са приврженошћу своме оцу, остало у мени после свих наших домаћих огорчења и несрећа. Што више видим егоистичне матереи "сурове оцеве, тим више расте моја приврженост — наклоност —

ада 2 5

5 ј