Учитељ

855

—- вели Кестнер — схватила је прво Германија, а међу првима њен цар Виљем П[“

Задржавајући се, на послетку, на предавању моралних поука у народним школама, Кестнер истиче у тој новини овај позитивни захтев: неопходно утицати не само на религиозна и политичка веровања народа, но и на његове моралне погледе; потчинити своме вишем, „идеалистичком“, руководству не само ум, него и савесно заталасане радничке масе. Но, само по себи, благотворно предавање морала у народним школама, не сме искључити, него само вешто допунити предавање закона божјег. „Зашто хотимично сужавати духовни живот посредством уклањања религиозног обучавања 2“ — пита Кеснер. Предавање религије мора се и у будуће оставити у школи, јер би то иначе било „отимање младежи“. Не, ту црква може учинити још доста, а пре свега она може спречити зачетак очајања код радничких маса. „Нарочито на том земљишту прква може у милионима радника, који се сад равнодушно, или чак и са мржњом, понашају према религији, упалити искру новом религиозном животу. То тражи њена част“.

Овим завршујемо разлагање „нео-идеалистичких“ погледа лајпцишког педагога. Ми се не би тако дуго на њима задржавали, кад се они не би јављали као израз целог правца. који тежи да видом свемогућих нових „идеалних“ фраза, заустави покрет за ослобођење великих маса становника.

С руског превео Ђ. 6. Којић

ПОУКЕ ИЗ СРПСКОГА ЈЕЗИКА.

19 ФОНЕТИКА.

34. Покретни самогласници.

Овде ћемо рећи коју о т.зв. покрешним самогласницима.

„Покретни“ самогласници у српском језику зову се они самогласници који се на крају речи у књижевном језику могу 20воршти или не говорити, без обзира шта је од тога старије.

Нпр. говори се и када и кад („покретно“ а), јоште и још(т) [„покретно“ еј, озади и озад („покретно“ и), управо и управ („по: кретно“ о), Прошиву и Прошив („покретно“ у)ит.д.