Учитељ

854

раднику учинити ослобођавајућом насладом, кад он, насупрот политичке тесногрудости, ускости, свог партијског листа, чује глас паметнијих људи; кад он чује да живот може бити схваћен у неколико друкче, него као просто борављење у топлоти и чистоти. „И зар државна управа не би умела наћи 33 то подесне људе“, комплетентне за такво наравствено васпитање одраслих радничких покољења Не заузима се она за тај посао, зато ће се заузети други, мање компетентни, непозвани, који ће га употребити у своју корист.

Велики значај даје аутор и „народно-просветним вечеримаа“ у селима, и народним библиотекама. У данашње време те ствари налазе се или под искључивим утицајем духовништва, или у рукама приватне и партиске иницијативе. Међу тим те установе могу напредовати само тада, кад се сама државна управа заузме за њих с довољно пажљивости, одредивши за тај посао неколико људи с вишим образовањем. С каквим благословом би се појавиле у сеоском животу предавања и реферати о вредности рада, о љубави ка домовини, о поновном утицају сеоског живота ит. д. „Зар све то не би одиста значило узвишење живота» Зар се на тај начин не би повратио све више падајући значај нематеријалног 2“.

Преображај и поправку народне штампе Кестнер такође увршћује у ред важнијих задатака државне управе. С продирањем писмености у народну масу, појавило се ново моћно средство за утицање државе на ум и савест радничке класе — путем најширег _развитка подесне штампе. Штампа треба да храни човека, а не да га опустошава и механизира. У реду првих који су — по Кестнеру дужни побринути се о томе, јесу свештеници и учитељи. Само треба гледати да чланци, који се штампају у овакој штампи, не би увек имали карактер црквене проповеди и моралне поуке и наставе; треба се, у том погледу, угледати на социјално-демократску партију, која се вешто користи, за своје циљеве, насушним материјалним потребама простога народа. Не говорећи вештим језиком радничким масама о њиховим нуждама и тугама, пренебрегавајући са свим њмхове материјалне интересе и заветне тежње, ми немамо приступа к њиховој души, и не умемо да га приморамо (задобијемо) да нас слуша. А да се то учини, крајња је потреба, јер, у противном случају, радничке масе губе сваку веру и

' наду, и почну на свој ризик и страх тражити излаза из свог са-_

дашњег, не баш потпуно задовољавајућег положаја. „Тај задатак

4 5 | у