Учитељ

858

начењем ао у аа и сажимањем у једно дуго а (дошао == дошаа = = доша).

И једни и други су облици дијалектички, те се не смеју употребљавати, пошто су утврђене књижевне форме на -ао (-е0, -уо).

Зато пиши: дошао (а не дошо и доша), отишао (а не оти"шои отиша), рекао (а не _реко и река), пекао (а не пеко и пека), могао (а не мого и мога), утекао (а не утеко И _утека), подигао (а не подигои подига), стигао (а не стиго и стига), писао (а не писои писа), трчао (а не трчо И трча), бежао (а не бежо и бежа), отпутовао (а не отпутово и отпутова). узео (а не узо), видео (а не видо); скинуо (а не скино), дирнуо (а недирно) итд.

Ово вреди и за друге речи које се говоре на :0 или а место ·а0 (ређе · 20). Тако, пиши: котао (ане котои кота), посао (а не посо ипоса), мисао (а не мисо и миса), кутао (а не куто и кута), заова (а не збва и зава), округао (а не округо ин округа), као (а не ко икка), сврдао (а не сврдоми сврда), саонице (а не сбнице), пескаоница (а не песконица), весео (а не весо), дебео (а не дебо), кисео (а не кисо: „кисо купус!“) и др.

37. Једанавст или једанест

У народном језику могу се чути код бројева на -аест и облици на ест. Ови су облици постали једначењем ае иесаи сажимањем у једно дуго е.

Пошто су ово дајалектички облици новијега постања, и пошто ова промена није захватила све бројеве с групвм аест, а у књижевном језику су утврђени облици на аест, облике на -ест не треба употребљавати.

Дакле пиши: једанаест, дванаест, тринаест, четрнаест, петнаест, шеснаест, седамнавст, осамнаест, деветнаест ; а не једанест, дванест, тринест и сл.

38. Гнездо или гњездо 2

Ова је реч гласила у старом словенском језику гнћадо. Пошто у књижевном језику треба употребљавати источни говор (ћ=е), јасно је да треба говорити и писати гнезд), а не гњездо, како се у народном говору може чути. И у Вукову „Рјечнику“ има само

изговор гнездо, (ист.), односно гнијездо (јуж.) и гниздо (гњиздо) (зап. гов.. ;