Учитељ

РУМ

859

39. Гнев или гњев 2

Пошто је ова реч у старом словенском језику гласила гиђвђ, јасно је да у нашем књижевном језику треба употребљавати облик гнев, по источном говору. Облик гњев је по јужном говору, те га у књиж. језику не треба употребљавати.

Ово вреди и за друге речи које су изведене од ове именице: гневан (а не гњеван), гневити и гневити се (а не гњевитши, гњевитши се), разгневити и разгневити се (а не разгњевшти, разгњевити се), гневљење (а не гњевљење), гневљив (а не гњевљив).

40. Нежан или њежан 2

Ова је реч гласила у старом словенском језику нђжвиђ, у књижевном језику треба употребљавати облик нежан. Облик њежан је по јужном говору, те га у књиж. језику не треба употребљавати.

Ово вреди и за речи које су изведене од ње: нежност (а не њежност); као и за реч нега и њене деривате: разнежити (а не разњежитаи), разнежаваши (а не разњежавати) и сл.

41. Плен или пљенг

Пошто је старословенски облик гласио плђињ, јасно је дау књижевном језику треба употребљавати облик плен, а не пљен. Тако исто: опленити (а не СЕРА. запленити (а не запљенити), попленити (а не попљениши).

49. Гди (ди) или гдег

У најновије време све се већма шири изговор ове речи 20: или ди; тако, да ће, ако се не зауставља бар код школованих људи, за кратко време продрети и у најшире слојеве масе народне. Ако до тога дође, онда ће настати питање да ли да се тај облик узме и за књижевни, као што је случај с нисам место очекиваног несам.

Овај се прилог у старом словенском језику говорио гдђ, те је према томе за књижевни језик једино оправдан облик где и никако друкчије. Облик је гди (ди) по западном говору, те га зато

не треба употребљавати, него га треба енергично сузбијати. ,

Ово вреди и за облике овди, онди, који такође прилично продиру место правилних облика овде, онде.