Учитељ

860

43. Птица или тица 2

У старом словенском језику било је птица, те је за књижевни језик оправдан облик птица, а не Тица. Облик шица преоблађује у народном говору, а он је постао у новије време од облика штица, кад се 4 избацило због економије у говору. Али како се група иш не изговара баш тако тешко (и ако се између 8 и ш чује извесна пауза); како се облик фбица у истини може негде и чути у народу, те Вук има у свом речнику забележено и аишца и шшца; им како је облик пшица класичнији и одговара старословенском облику: треба употребљавати птица, а не шица.

44. Пчела или челаг

Што смо рекли за пашица, вреди и за ову реч. Како је она гласила у ст. словенском језику бљчела, треба у књиж. језику пи-

сати и говорити пчела, а не чела. Исто тако: пчелар, ичеланик, ичелињак.

45. Пшеница или шеница 2

У народном језику чује се: дшеница, шеница и вшеница.

Од свих ових облика најправилнији је пшеница, јер она одговара старословенском изговору. Овај се облик у народу најчешће и говори, а облици шеница и вшеница (врло ретко) дијалектички су. У тимочком дијалекту, у ком се говори само Шиче (= птиче) и чела (== пчела), говори се само бшеница. Сем тога, група пш се изговара много лакше него #01. — Ово вреди и за придев пшеничан.

Дакле, пиши: пшеница, пшеничан; а не: шеница (вшеница), шеничан.

46. Срећан или сретанг

Од именице срећа могао је бити изведен само придев срећанћна -ћно (срећ-а-н, срећ-на, срећ-но), а никако срешан -шна -шно. Према томе, срешан -шна -шно не ваља употребљавати. Ово вреди _и за одречан придев.

Говори се у народном језику и срешњи -шња -шњејо), несрешњи -шња -шње(о); али то су облици дијалектички и врло се ретко говоре, те их у књижевном језику не треба употребљавати.

Зато пиши и говори : срећан -ћна -ћно (а не срефан -шна -шно); несрећан -ћна -Аћно (а не' несрешан -тшна -шно), несрећник (а не