Учитељ

-“

967

између ливија и тачака друкчији за оне табле које стоје у старијим разредима. Међутим, на Врсаловићевој „табли“ нема ни линоја, ни квадрата, ни тачака, него је то обична бела хартија.

Могао би се истаћи захтев, да учитељи по овој Врсаловићевој „табли“, пре почетка часа, изленирају цео простор, да га истачкају, да удешавају ввадрате — како је кад и зашто потребно. Овај захтев морамо одсудно одбити као оптерећавање учитеља једним послом више, који је потребан само зато, што Врсаловићева, „табла“ има тај недостатак. Како би то оптерећавање учитеља из. гледало у неподељеној школи нека замисли своко од нас, који је у таквој школи радио. Ни у подељеним, било сеоским или градским школама, пе би се тај посао могао до зустити, јер би онбио само губљење драгоцепог времена на рачун плодонјег наставничког рада. Најпосле, зар је право, да се од учитеља тражи, да он, својим радом, уклања најглавнији недостатак Врсаловићеве „табле 2...“ Можемо ли оставити ђкцима да врше ово лењирање и тачкање 2 У млађим разредима то је апсолутно немогуће, а ђаци старијих разреда немају потребне вештине за тај посао, а да на. рочито ту вештину уче — није им за живот потребно.

Врсаловићева „табла“, дакле, не одговара првом и вајважни: јем наставном захтеву, и само из овог јединог разлога не би је могли пустити у народву школу, али она има и ове недостатке.

"Она се не може наместити на средини предњег зида, те да тако буде пред погледима свих ученика. Она заузима, својим механизмом, доста велики простор на патосуну ваздушној кубатури учионице, а, међутим, сама ширина хартије није велика, те зато се по њој не могу писати већи задзци, нити се могу цртати веће слике.

Сем овога она је неспретна, тешка и гломазна, те је због тога неподесна за покретање. Она стаје 70—100 дин., те у том погледу не може издржати утакмицу са садашњом таблом. А ово би била важна ствар за пародну и школску економију баш и онда, кад би „Врсаловићева табла“ могла, у погледу осталих услове, однети победу над данашњом таблом, а камоли кад она у том погледу стоји горв од ње. -

Једине су две добре стране Врсаловићеве „табле“: што је удешена тако, да се важније лекције, прибелешке и цртежи, који су потребни за репетицију, могу сачувати, — и што се црним по беломе пише. Ну, кад се имају на уму остали крупни недостаци, онда ни ова добра страна не може јој дати превагу над досада