Учитељ

868

шњом дрвеном таблом, а о томе да је савршенија од ње, — не може бити ни говора.

Према свему овоме, Врсаловићева „табла“ није за народну школу, те с тога је ни Министарство просвете не треба обавезно да препоручује, него нека је, ради пробе, набављају оне школе које хоће и које имају материјалне могућности за то.

Београд. - Мах. М. Стевановић. учитељ.

СЛОВЕНСТВО

Славенски учитељски конгрес

Дне 9. аугуста о. г. држат ће се у Прагу славенски учитељски конгрес и приредит ће се јубилејска изложба. На том конгресу судјеловат ће словенско учитељство, а јамачно и хрватско, српско и бугарско. Тога ради изјавила се „зЗавеза југсл. учит. друшт.“ и „Савез хрват. учит. друштава“, да се ове године не би држао југославенски учитељски конгрес у Загребу, већ г. 1909. Изјава „Удружења српских учит. друштава“ у Београду није још стигла, али „Учитељ“ у Београду од 1. маја т. г. пише: „Ако би дошао на овај конгрес (у Прагу) већи број српских, хрватских, словенских и бугарских учитељм, могао би се по допусту времена у Прагу продужити рад започет на првој југославенској учитељској конференцији одржаној у Београду за трајања свесрпског учит. конгреса“. За то се изјавиои побратим Јов. П. Јовановић, уредник „Просвете“ у Крагујевцу.

Препоручујем браћи, да додју у што већем броју у Праг. Буде ли нас доста, можемо се одмах у Прагу договорити, кад ћемо држати свој учитељски конгрес, о чем ћемо расправљати и како да се ујединимо. и

Послије расправе о националности и њезином узгоју, могли бисмо расправљати о слободној школи. То је питање тако исто знаменито за нас Славене, који ћемо се у Прагу састати, каои оно прво, а све нас једнако занима. То је управо горуће питање. Браћа су Чеси о том највише писали и размишљали, па би нам могли помоћи, да то питање што више и што љепше освјетлимо. Тако би идеја о слободној школи у нама ојачала, а ми би смо Је