Учитељ

871

Основна мисао дела је ова: дете није оно, што верују наивни родитељи и васпитачи — одрастан човек у малим димензијама, већ посве друго биће, с другим пропорцијама делова тела, с функцијоналним способностима органа. Дете је у главноме скроз и скроз несавршени, незрели човек. Оно, што ће од њега бити зависи од услова, који га окружују, а особито од услова храњења (у ширем значењу речи). Садањи фактори околине васпитања и храњења већином се не прилагођавају лабилном, несавршеном квалитету дечијем.

Д-р Опенстајм,; њујоршки дечји лекар, даје нам тачна разилажења, која постоје за сваки поједини орган између детета и одраслог човека. Но, у психичким разилажењима он посве остаје на негативном тврђењу „несавршености“ и „неслободе“, јер све мери само на одраслима и онда конштантује, како је све несавршено у детета. Праву „историју развића“ дечијег духовног живота никако ни не покушава да размрси.

Према Опенхајму дете је меки восак, који се може формисати тек помоћу сталног упливисања околине, а особито примером у опхођењу и храњењу. Што се тиче фактора наслеђа и способности (дара), Опенхајм вели, да се с тиме обично претерује. Но, он изриче ово тврђење само онако, без даљњег разлагања. Да су му позната Де Кандолова и Гелшнова испитивања о наслеђу, заиста, би мало тишије говорио о овој деликатној ствари („Сравни мој рад: Васпитање и наслеђе у загребачком „Напретку“ од 1905.).

При тумачењу различитих културних фактора Опенхајм изнаша некоја врло добра проматрања, као што је расправљање о извештачении Фребловим играма за децу. Врло су добре и мислиу глави о злочину младежи. Напротив дискусија о верском васпитању врло је површно обрађена. Вредно је истакнути, да је Д-р Опенхајм први био, који је посветио нарочиту главу о деци као законитим сведоцима; но, и овде му анализа јако изостаје иза новијих испитивања.

Дело се завршава једним апелом на женски свет, препоручујући красном полу, да у својој тежњи за еманципацијом и неугушивом јагмом за новим позивима не заборави, да је њихов највећи задатак материнство и да су за то врло слабо научно спремљено. -

Ово је дело преведено на немачки, под насловом: „Гле Епупскешпа дез Кипдез, Уегеђипе ипа Џтуен. (Герда, 1905.) Пре-. вела га је Берша Гаснер на потицај Д-р В. Амента, који је написао

58%