Учитељ

872

и један мали предговор, али, и који, према мом мишљењу, сувише " прецењује ово дело. —

8. Капдегзејсћпчпвеп 5 Лир 14. Беђепзјаћте. МЕ РагаПејеп аџз Фег безећјећје, Ки игсезећјећће па мокеткипде (Дечији |цртежи до 14. године, живота, са паралелама из историје, културне историје и етнологије). Написао Д-р 8. Герувзтен“, с једним додатком од Д-р К. г. Гаттртестћ-а. Гле1р712, УогНАпдег 1905.. стр. 1194-58 таблица са 169 слика. —

Д-р Левинштајн скупио је овај свој материјал делом у саским школама, делом у Инглеској. При сабирању ових материјала служио се штампаним табацима с питањима, т. зв. „Ргаре Богеп“. Начин обраде у толико је погодан, што је материјал сабран са многих страна. Иншпирација је потекла од његовог учитеља проф. Д-р Ламбрехта у Лајпцигу, који је, како сам извештен, послао сличне циркуларе и у наше југославенске земље, ал' ми је још непознато да ли су наши што реагирали.

Лоша страна Левинштајнове збирке састоји се у томе, што писац већим делом није сам познавао децу, која су му слала своје цртеже. На тај начин није могао знати неопходне односе цртежа напрама читавој психи дететовој; напрама настави цртања дотичне школе и т. д. Деца су морала час да цртају извесне 06јекте (људе, куће, животиње и т. д.) час садржај приче. Он је читао Струвелпетерову причу о „Напо-биск-п-фе- ан“, па пошто су деца једном чула то цртали су што су запамтила.

Факат, да познавање Струвелпетера може да утиче на дечије цртање помоћу сећања на прочитане слике, писац врло олако узима. Осим тога наш аутор износи многобројне, посве спонтане, али случајно добивене цртеже мале и велике деце. Ал да погледамо редом поједине главе. =

Глава 1.: људски облик. То је скоро увек први објекат, коме се спонтано обраћа дечије цртање. Наш писац прати промене људских представљања од првих, посве недиференцираних заметака па до велике савршености и диференцирања, а о фреквенцији појединих делова тела даје табеларне прегледе и кривуље за различито доба. Први људски прикази су увек „еп јасе“, после тога све то више се прелази на профил, коме се са стране додаје још и нос. Тек у 9. год. губи се овај „бепизсћеег Кор“. Од делова одела прво се јавља шешир и дугмета. |

Глава П.: Живошиње и биље. Прве животиње, што се цртају —- сисавци су са посве недиференцирајућом формом; чак и са четири потеза испод њих а често пута и са људском главом горе. Биље се ретко кад спонтано црта; дрвеће чешће него ли цвеће.