Учитељ

873

Глава Ш:: Лерспектива и боја. Примитивна дечија цртања не познају још никакву перспективу, никакве праве односе величина појединих објеката (људи се, исто тако велики праве као и куће)), нема помицања углова, нема деломичног покривања. Дете никако не мисли, да објекат онако и црта, како се он оптички (оку) јавља, у извесном гледишту, већ га онако износи, како је он објективно начињен. Дете не даје оно, што види, већ што знаде. Тако н. пр. кад дете црта кућу, оно износи само забат са три стране, т. ј. оно црта фронт и на десној и на левој страни, као да се они тако и виде. Редање предмета у простору обично се представља са предметима, који су поређена једно на друго. Предње и стражње стране бркају се па се слике у „Напз — биск — !п Фе — Тин“ често пута тако показују, да се види вода с рибама унутра, као да се одозгора гледа, а Ханс се опет црта спреда. Врло је интересантно, да деца често пута од било ког средишта или средње осовине обрћу ствари у противним правцима. Примера ради поток с дрвећем на ободу представља се тако, да поток од „лева на десно тече кроз лист (на ком се црта) а при ушћу дрвећа стоје усправно, док је на другом крају посве обратно нацртано. М овде узрок лежи у интелектуалистичком цртању: деца знају, да жиле дрвећа морају бити с обе стране тик обода потока.

У бојадисању деца су тек на чисто декоративном степену: јасне, (свет) светле боје по вољи се мећу, па пристајале или не пристајале потоку. Деца дају објектима своју праву локалну боју, па чине да су дрвећа зелена а небо плаво, а тек онда долази перспектива с бојама, нијансирање неба или удаљено представљења брда и т. д. -

Глава 1М.: Приче. У цртачком представљању 1 наш И разликује ове степене:

1: Фрагментарне слике. Овде се назначују све Рета које припадају историји, али то се ређа посве од воље, без просторног и временитог склада тако, да у „Нап5з — биск— 10 — Фе — Та“ има: Ханс, пас, ласта, језеро, рибе, човек, који спасава. " Ова форма претеже у доба од 6—7. год. и онда стално опада.

2. Слике, које причају. Сукцесија приче представља се сукцесијом илустрације, које истичу поједине главне перијоде. Овај облик кулминује у 9—10. год. Врло је важно знати, да при избору сцена деца скоро никад не истичу кулминацију, већ моменте што се налазе пред тим и иза тога. Чудновато је да наш аутор не помиње, да овде имадемо неочекивани доказ за врло добру познату есте-