Учитељ

874

тичку Лесингову науку (Лаокон, Ш.). Представљање различитих радних фаза често се пута налази на једној слици, тако, да н. пр. Ханса налазимо у три лика на једној те истој слици.

3. Слике;осећаја или расположења. ( „ЗИттипозђИдег“). Овде једна једина слика представља садржај расположења историје; ово је врло редак случај у деце.

Глава У.: Цршање — говор. На темељу свег поменутог Д-р Левинштајн посве добро истиче, да примитивно цртање никако није естетичко — чулног, него интелектуалистичко — описујућег карактера. Цртање је само један други начин казивања оног, што дете знаде о објекту; све што је ту, мора се дати, па и оно, што се не види, као што су жиле дрвећа, или десна и лева страна куће, које се не могу видети у један мах. Способност објашњавања оног што се у истини опажа у једном акту перцепције развија се тек касније.

Глава МГ: Културно-историјске пи етнолошке паралеле. Тешко да постоји школа функција духовног живота детињег, која тако јасно изражава паралелизам између онтогонезе и филогенезе као

цртање. Из етнографских музеја и историја уметности примитивних

и културних народа наш аутор износи врло поучан материјал за ово тврђење. С тим материјалом може се доказати културно историјске паралелне појаве, и то | скоро за сваку горепоменуту особину дечије психологије. .

Глава УП.: Цртежи од деце Ескимоса показују у главноме исте појаве, које видимо и у цртежима културних народа.

Глава УШ.: Гедагошке конзеквенције. Пошто цртањеу први мах није уметност, већ говорно испољавање, то се настава цртања мора реформисати у овом смислу. У први мах не треба пазити толико на добро изведене линије, углове и кругове, на коректно прецртавање предложака, колико на то, да се дете научи, дау цртању гледа једно помоћно средство, да нешто каже и да изрази оно, што је од интереса. Због тога треба допустити детету да много спонтано црта још пре него што пође у школу. На тај ће начин моћи заволети цртање. Надаље писац предлаже, да се цртање што више примењује и у свим осталим наставним предметима, да деца не понављају просто речима штива и читалачка комађа, већ да их цртежом представљају, да се предмети из наставе природних наука цртају по сећању. Д-р Левинштајн с правом тврди, да ће естетско уживање у цртању и извеџбаност у проматрању