Учитељ

883

чуници, овај „критичар“ не говори ни речи. Он критикује на пр. што нисам као Ст. Поповић (у рачуницу намењеној учитељима) писмено сабирање извео овако:

1 Ц = |

265 265 265 278 278 278 855 355 355 700 18 898 180 180

18 . 700 898 898

Што нисам у рачуници казао да се и писмено прво сабирају с лева стотине, као што се ради и усмено, па тек после да их почнем поступно учити сабирању с десна итд.

Имам у рукама око 20 наших и страних рачуница од најбољих писаца, од којих помињем чувену рачуницу А. Пејарјегге-а инспектора за основну наставу у Француској, немачку рачуницу Штајерову швајцарску Штеклинову, најбољу и најјаснију до данас на српском језику — рачуницу Мише Михаиловића, рачуницу цроф. Ђукановића и т. д. и т. д,, и ни у једној страној ни српској ра-. чуници, за децу написатој, нисам овако што нашао. — У свакој се рачуници износи рачунска радња онако, како се она по правилима математике врши, а методици рачунске наставе и живој речи учитељевој остављено је оно што г. Поповић од рачунице тражи. У осталом то би и једна техничка немогућност била уносити у уџбеник цело предавање и сав наставни поступак и све оно што учитељ треба да употреби да би деца што боље схватила “смисао · неке радње. А и зашто би то било. Уџбеник дечји није зато да учитељ из њега црпе методско знање, нити је зато да замени оредавање учитељско и живу реч учитељску. Он је само зато да послужи као помоћно срество у рачунском вежбању и као потсетник онога до чега је учитељ методским радом дошао.

На послетку г. Поповић заборавља још и то да су само принципи методски стални и непроменљиви, а начини како ће се они применити и употребити у рач. настави да су разни и да их може бити толико колико и учитеља. Да га о томе примером уверим. Он мени замера што нисам методски објаснио писмено множење са чистим десетицама, па да би ме поучио како се то ради узима пример: 35х 10850. Читаву једну страну „Учитеља“, он је употребио за „методско објашњење“ ове рачунске радње тако нејасно за-