Учитељ
887
„Пошто се у министарству просвете и црквених послова спрема нов пројект закона о народним школама, то би требало умолити Г. Министра за допуст, да се тај пројект стави искључиво на дневни ред за ову Учитељску Скупштину како би га целокупно учитељство допунило или изменило у појединим одредбама, а на основу стеченога искуства, јер ни један закон не може бити добар и потпун, ако се кроји без учешћа сталежа, чиновништва, који ће тај закон примењивати у народу.
Друштво моли Гл. Одбор да ово решење унесе у лист Учитељ и да поради на остварењу његову, или да преко органа друштвеног изнесе оправдане узроке за неизвршење овога предлога“.
1. маја 1908. год.
Варварин. | =
Резолуција „Темнићског Учит. Друштва“ о разрезу и наплати школскога приреза. — Учитељи „Темнићског Учит. Друштва“ расправљајући најакутније питање о преживелом и бедном систему издржавања и подизања основних народних школа, налазе следеће:
1
а) Да је школски буџет до данас (у свима сеоским општинама, а ну многим варошким) био само једна позиција општинскога буџета, која служи општинском буџету као позиција за остајање на дугу, како би помоћу ње општинско часништво наплатило од народа сав свој раскошни прирез; а од те школске позиције и ако се што прикупи општинско часништво употреби на своје личне услуге, што тврди и министарство просвете у своме распису од 27-111-19083. г. Пбр. 2228. и од 14-1-1905. г. Пбр. 664.
6) Да часници општински (свуда по селима) повећавају позиције општинских буџета, да се добро наплате кад је њихово партиско време, а увек престављају Окружним Одборима, да им буџет прелази законску стопу због школског буџета и моле за одобрење. Када им њихови људи одобре тај буџет, онда им часништво покупи сав прирез и редовне приходе за себе, те се добро наплате са „сумљивим квитама“, а цео школски буџет остане на дугу код сиротније класе, која није могла платити порезу и прирез ни држави ни општини.
Гакву шпекулацију воде са школским животом управе општинске свију партија, а школа само вегетира и подноси жалбе.
в) Да ни један распис неће моћи спречити злоупотребе са школским издржавањем, докле се законодавним путем не модификује данашње преживело ортачко — издржавање општине и шкопе, које је давило народну школу од постанка њенога до данас.
г) Да је тај рђав систем издржавања и подизања школа стално убијао вољу учитељима за правилан рад у школи, и за ширење хуманих установа у
_ народу; јер како ће учитељ радити у Зем. Задрузи, Продужној Школи, Наро-
дној Књижници, Школској Башти. Стрељачкој Дружини итд. итд. кад он види да се са издржавањем школа тера спрдња у целој Србији (од ћата, кметова и сеоских првака), а издржавање и подизање свију осталих установа стоји на модерној основици порескога система, а у рукама државних чиновника, порезника, и благајника.
992