Учитељ

889

рачунеке, као што су прешли: жандарски прирези, бир свештенички, мостарина и сви прирези за издржавање и подизање осталих установа, које имају и мањега значаја по културни иапредак просте масе народне, него што га има народна школа. У

6) Што ће народ плаћати на школе колико је и до данас плаћао, али само на други начин и што ће доцније плаћати све мање и мање, јер једном уређена школа може дуже година живети са малим буџетом.

в) Што је богатим општинама (варошким) са великим редовним приходима опет остављено, да по старом (али модификованом начину) дају школи њено издржавање, и у те општине може доћи само Београд и још неколико општина у Србији.

г) Што разрезани прирез мора припасти само школи па ма када се наплатио од пореских обвезника, а пошто је тај прирез најмањи на грађане, то он неће ни остајати на дугу, пошто се он првенствено наплаћује.

д) Што већ сви сеоски општински часници желе да избаце школски буџет из општинскога, јер не могу склопити своје буџете, пошто збир оба буџета не не сме прећи 5000 на непосредни порез. Тиме би отпале силне заваде између школе и осталих власти због незаконитог смањивања школескога буџета, да би се нечасно повећао општински.

ђ) Што овим системом разреза и купљења, није умножен чиновнички кадар, а није увећана ни администрација; јер, кад порезници раде овако са свима прирезима, онда ће они и ту ништавну дужност радо извршити према школи, која их је и довела до гога положаја. у

е) Што би управитељи школски најразумније вршили рачуноводску дужност своје школе, пошто они то у ствари и данас врше.

ж) Што се овим пројектом убрзава обавезно школовање, а учитељима се склања један огроман трн са пута, те се могу са највећом душевном расположеношћу одати своме позиву, који има свете задатке да изврши у маси нашега сеоскога становништва. |

з) Што се ово питање може правилно, а без повећања, државне администрације, решити само предложеним начином, пошто државни буџет не може примити школске буџете, а изаћи из општинског буџета па ићи у окружни или срески, то би значило само променити газду, јер би и тај већи газда подмирио прво своје буџетске позиције, а школи што претекне.

Видећи друге сталеже чиновничке, који су своје пројекте догурали чаки до Нар. Скупштине, а држећи се принципа „да закон о школама не може бити добар, ако се не кроји са учешћем учитеља“, — Друштво моли Гл. Одбор, а на основи правила дружинских, да ову резолуцију унесе у наредну свеску „Учитеља“ и да подејствује код надлежних за остварење овога предлога, јер је ова резолуција резиме досадашњих учитељских расправа по овом горућем школском питању, које не трпи ни минута одлагања.

Апелујући на то што овим предлогом учитељи не траже ништа лично за

! Ако се меродавни оглуше о ово горуће питање, које ствара у данашњем времеку још загушљивију школску атмосферу, онда ће ово Друштво наћи посланика народног, који ће о овоме поднети предлог Нар. Представништву, пошто учитељи по Уставу „нису били достојни“ да задрже положај и да буду народни посланици, као остали чиновници. ако их народ изабере гласањем.