Учитељ

890

себе, као што то траже многи други сталежи, Друштво се нада да његов глас неће остатн вапијући, јер прво треба дати добре школе па да учитељи могу дати добре ђаке, грађане и војнике. 1 „Тем. Уч. Друшлаво“

РАЗНЕ ВЕСТИ

Једно решење Држ. Савета о одсуству учитеља-љица. — РЕЈАА Бо учитељица у Б. молбом својом од 10. августа 1907. год. молила је г. министра просвете и црквеннх послова да јој због болести одобри једногодишње одсуство.

На основу, ове молбе, лекарска комисија одређена на основу чл. 43. за-. кона о народним школама, дала је мишљење да г-ђи Р. треба ради лечења одобрити једногодишње одсуство.

Т. Министар одлуком својом од 6. септембра 1907. није усвојио ово лекарско мишљење већ је г-ђу одбио од траженог једногодишњег одсуства.

(С овом одлуком г. Министра г-ђа није била задовољна, па је молбом својом од 22. септембра пр. год. молила г. министра да јој о томе изда формално решење, како би се могла жалити Држав. Савету.

Г. Министар је усвојио ову молбу и решењем својим од 24. септембра пр. год. ПБр. 15455 известио је г-ђу Р. зашто јој није одобрио једногодишње одсуство и то са ових разлога:

„по чл. 48. закона о народним школама, министар просвете и црквених поелова моде дати наставницима одсуство дуже од два месеца, само по уверењу лекарске комисије од три лекара, коју он сам и саставља. Према овоме мишљење лекарске комисије о давању одсуства није обавезно за министра“.

С овим решењем г. министра г-ђа Р. није била задовољна, но је противу истог изјавила жалбу Државном Савету.

Државни Савет нашао је, да ожалбено решење не одговара закону из ових разлога: -

„по чл. 48. закона о народним школама, од 19. априла 1907. г. министар може наставници дати одсуство у току једне школске године највише два, месеца; а одсуство дуже од два месеца даваће само по уверењу лекарске комисије од три лекара коју он сам и саставља.

Закон, као што се види у првом случају оставља оцени министровој да даје одеуство наставницима, само га ограничава да може дати одсуство у једној школској години највише два месеца. А у другом случају, за одсуство дуже од два, месеца, у случају болести наставника, меродавна је сведоџба три лекара, које сам министар бира. Ту нема шта министар да оцењује, кад стручњаци констатују болест наставника и налазе да му је потребно одсуство за лечење. Иначе да је закон оставио да потребу одсуства и у том случају оцењује министар, не би ни наређивао, да се болест наставника, мора констатовати од лекарске комисије коју министар сам саставља. — Разлог да се болесном наставнику по еведоџби лекара даје одсуство, правда се не само у интересу здравља самог наставника, него и у интересу школе, јер наставник може боловати од какве болести због које не би савесно било да се бави међу ученицима.

Према овоме кад је уверењем лекарске комисије доказано, да жалитељка, болује од озбиљне болести и да јој је потребно одсуство за лечење, онда је министар није могао да одбије од тражења“.