Учитељ

ПОСЛЕ СКУПШТИНЕ 1

Према досадањем кретању нашега Удружења, могу се извести извесни закључци за будућност. Ако Удружење буде бројно напредовало, будиће се све већи интерес за обласна друштва и Учитељске Скупштине. Скупштине ће моћи радити с великим бројем учасника само ако буде солидарности међу члановима и групама. Наше Скупштине имају форму учштељског мштинга или народног Плебисцита. Велика Народна Скупштина, која претставља целокупан народ, нема толико чланова колико Скупштина учитељског Сталежа. У старо римско доба, пред масу изношене су само готове ствари, решена питања, да их народ акламацијом прими или одбаци. Иначе, дебата би се отегла у недоглед, и ко зна с каквим резултатом. И наше Скупштине, на којима сваки члан (па и гост) има право гласа, говора, протеста итд. моћи ће радити само тако, ако буде

јаке другарске солидарности, васпитања и дисциплиновања појединачног и по групама, и, ако буде свести и о својој и о туђој снази и праву. Ако свега тога не буде, Скупштина ће се претворити у лична и партиска разрачунавања и истицања. Огроман покрет недисциплиноване масе онемогућиће рад и разорити стрпљење других, те нико неће хтети ни моћи руководити таквом масом. То је моменат, у којему се, у животу друштва како каже Никола МАкијавели, појављује тиранин, да спасе друштво од партија. И, што је важно: друштво га прима као спасиоца.

Ако би се дошло дотле, да се онемогући рад, онда би се морала учинити измена у правилима (опет споразумом помирљивих елемената). Плебисцит би био укинут, а заведен пресшавнички систем (бирање изасланика за Скупштину у обласним друштвима). На Скупштини би остали чланови били гости, с правом учешћа на концертима, излетима итд. То је оно што је код нас једном постојало. Ни данашњи плебисцит, ни преставнички систем, нису од штете ако се правилно, са стрпљењем и узајамним попуштањем и концесијама изведу.

Ми смо тврдо уверени, да српско учитељство, као вредна пчела прибира сваким даном све више искуства, како у животу народне школе и поверене омладине, тако и у животу друштва у опште па у животу Учитељског