Учитељ

ОСАМДЕСЕТОГОДИШЊИЦА Л. Н. ТОЛСТОЈА 17

Да видимо прво на чему Толстој заснива васпитање. Особина је човека да се потчињава туђем утицају. Што види од другог, то и он ради. Нарочито код деце та особина излази на видик. Доцније, у колико је човек старији, у толико се мање потчињава туђим утицајима. На тој се особини оснива васпитање. Кад деци казујемо што из науке какве, у опште кад им саопштавамо знања, или кад их учимо како неки посао да раде (н.пр. да цртају или у виолину да свирају), онда је то свесно ушицање. А кад наша деца, независно од наше и њихове воље, подражавају ма у чему својим родитељима и другима из најближе околине, онда је то несвесно ушицање. ИМ у овом последњем случају ми по-

нашањем и у опште животом својим — примером — утичемо на њих, али то не бива намерно, свесно, с планом. Оно прво, свесно утицање називамо образовањем; ово је друго — васпитање у

ужем смислу.

У сувременом друштву сва се пажња обраћа образовању. Школе поглавито ради тога постоје. Мало се бринемо о свему ономе, чему се деца несвесно навикавају. Међутим од свих тих навика зависи карактер будућег човека. Да, на децу више утиче живот, оно што виде у животу, но речи и поуке. Она ће пажљиво слушати вашу проповед о моралу, о уважавању и поштовању других људи, јер сви имају једнака права, али подражавајући бесвесно, посматрајући факта у животу, усвојиће као правило то, да је једним људима суђено да раде и издиру, а другима да благују и уживају. Дати појам о моралу деци, која у таквој средини живе, немогуће је.

Несвесно је утицање, очевидно, веома важна чињеница. Нужно је да то утицање буде повољно по захтеве морала, т.ј. да се врши у правцу како ће код деце стварати навике, којима се честит човек одликује. Како то да се постигне2

Ствар је јасна. Родитељи и други из околине дечје, којима подражавају деца, на које се угледају, треба да су честити људи. Ако нису и у колико нису, треба да се поправљају, да се усавршавају, треба сами себе да васпитавају. Само тако васпитање у ужем смислу (несвесно утицање) може бити како треба, повољно по задатак васпитања.

Кад се тако ствар појми, онда нестаје питања о васпитању. Остаје још само питање: како ми васпитачи да живимо > Ако наш живот буде беспрекоран, онда ће деца имати пред очима добре примере. Услед тога, а путем несвесног утицања, и код деце ће се створити добре навике, тако, да ће од њих постати честити

УЧИТЕЉ 2