Учитељ

18 У Ч Ис Љ

људи. Педагогика која расправља: како ми, живећи неморално, да одгајимо честиту децу, личи на медицину која истражује: како, живећи противно законима природе, ипак да будемо здрави. Пусте жеље!

Бадава је све, нема другог излаза. Ако хоћемо да су нам деца ваљана, постарајмо се претходно да ми сами живимо како треба. Радимо непрекидно на сопственом усавршавању. Тек онда и при васпитању деце можемо успех какав постићи.

Поред тога, ништа из свог живота не треба крити од деце. Боље је да деца и знају слабе стране својих родитеља, него да осете и запазе, како њихови родитељи воде двострук живот јавни и тајни. Тешкоће при васпитању потичу највише отуд, што родитељи сами у себи правдају своје недостатке, неће искрено да признаду да су то збиља недостатци, а с друге стране хоће да их прикрију од деце. Међутим тешко се шта може прикрити од деце, она све то опажају, па и најгрђи од свих недостатака — претварање родитеља својих, те услед тога губе свако поштовање према њима и не маре више за поуке њихове. С тога треба одбацити свако скривање и претварање. Истина је прва погодба за успешно васпитање. А да неби страшно било показати деци живот свој какав је у истини, треба се постарати те не живети рђаво, поје усавршавати се, васпитавати себе самог. Васпитање омладине састоји се у самоваспитању нас одраслих, који смо васпитачи. То је све што имамо да кажемо.

Педагогика зна за начело очигледности, усвојено у настави школској при развијању интелектуалних способности. Као што мало час видесмо, то начело важи и за морално васпитање. И ту најважнију улогу играју конкретни примери, које деца у животу опажају. На основу тих опажања у младим се умовима ствара појам 9 моралу, ти примери утичу да код деце постану = развију се · овакве или онакве навике. М кад то имамо на уму, онда је лако разумети зашто „ивер не пада далеко од кладе“, зашто између једне генерације и оне која јој непосредно следује не може бити великих и крупних разлика, зашто човечанство у погледу морала. тако споро и лагано напредује.

Образовање је оно свесно утицање на децу, које се врши посреством наставе у школи. Образовање се састоји у саопштавању онога, што су најумнији и најбољи људи свих времена мислили ин казали. А они су мислили и своје мисли казивали у три правца: а) у философско-религиозном, о смислу и значају општег и свог живота (религија и философија); 6) у правцу емпиричном, чинећи