Учитељ

ОСАМДЕСЕТОГОДИШЊИЦА Л. Н. ТОЛСТОЈА 19

изводе из посматрања (природне науке, механика, физика, хемија, физиологија); и в) мислили су у правцу логичном, чинећи изводе из поставака своје мисли (математичке науке). Све друге науке, које не улазе у овај оквир, као што су н.пр. богословске и правне науке, шкодљиве су и треба их искључити из школске наставе.

Поред тога што постоје поменуте три врсте наука, постоје и три начина да се знања саопштавају. Први је начин говор (наука о језику); други је пластичка уметност — сликање и цртање (наука о том, како да се оку достави оно што се зна); и трећи је начин музика, песма (наука о том, како да се другом саопшти своје расположење, осећање).

Има још и седма група наставних предмета. То су занати, разни сваком потребни радови, као н.пр. шивење, дрводељство и други послови.

Наставници ових седам група одређују часове, али ученицима се мора оставити потпуна слобода: које часове да посећују, а које не. Они треба да уче само оно што воле, што им се допада, за шта природну наклоност осећају. Слободна настава је прва погодба да учење буде корисно, да збиља утиче на развитак интелекта и на целокупни карактер ученика. Само таквом наставом може се постигнути оно што научна педагогика тражи — да се, развитком интелекта, утиче посредно и на развитак карактера. Вели се „колико људи, толико ћуди“. Тако је-и код ученика. Једноме се више допада студија природних наука, док други има више дара за вештине (цртање или музику). Пустите нека се сваки индивид развије према својим природним способностима. Дајте слободну наставу! Најкрупнија је мана модерног школовања, што дресуром хоће све разнолике природе ученика да изједначи према извесном општеусвојеном типу. Али то може само од штете да буде. Тежња је сваке личности да испољи своју индивидуалност. Само потпуно слободном наставом може се тој тежњи одговорити.

Само на тај начин можете да избегнете оне разне облике вештачке дресуре, који су данас неопходни, као н.пр. награде и казне, оцене и белешке, буђење сујете и плашње, слушање без разумевања, стешњавање слободе итд. Само се тако може избећи данас обичан појав: мржња на школу и учење, одвратност према науци. Само се тако може дознати: чему је ученик више наклоњен, за коју је специјалност више подобан.

И на послетку, само се тако даровити ученици могу да уздигну до ступња, колико им је то по природи њиховој могуће. А