Учитељ

28 У НИКЕ Љ

са педагогиком. Нарочпто ваља овде истаћи експерименталну психологију, од које је нова педагогика поглавито узајмила своје методе испитивања, затим дечју психологију и физиолошко-антрополошко испитивање телесног развића дечјега; најзад патологију и психопатологију детињу или науху о болесним стањима и сметњама у развићу дечјег душевног живота и његових телесних основа. Ну најважнији подстрек за ново педагошко истраживање потиче од примања метода истраживања експерименталне психологије. Помоћу експерименталне и физиолошке психологије научили смо најпре да строго научно испитујемо душевни живот одраслога човека ; велики полет, што га је добила психологија у садашњици, има искључиво да се благодари систематској употреби посматрања и експериме- | ната. Овим методама добили смо сасвим ново градиво знања о чињеницама душевног живота, и скоро сви појмови досадашње психологије, као чулни опажаји, асоцијација и репродукција представа, памћење, мишљење, осећање и хотење, добили су стога сасвим ново обележје.

Било је близу памети, да се методе експерименталне психологије пренесу и на дечји душевни живот; у овом преносу имамо главни извор експерименталне педагогике. Значајно је, да ниједан од великих педагога из прошлости није никада узимао дете као предмет научног истраживања. Методе, којима су старији педагози задобивали своја знања о дечјој природи, биле су: узгредно посматрање, или - као што је у Русоа — преношење маштом у живот дечји; педагози су замишљали, по неком уображеном поступку, како дете од прилике посматра и схвата свет, и према томе су постављали своја педагошка правила. Само у Песталоција, а гдешто и у Фребла, Трапа, Шварца, Нимајера, Вајца и неколиких Хербартоваца налазимо огледе, да се дете тачно посматра за време његова рада у школи, и да се непосредним огледањем пронађу најподесније методске мере у наставној пракси. Нарочито Песталоци може се сматрати претечом данашње експерименталне педагогике, јер се паштио да своје педагошке методе заснује непрекидним огледањем у пракси, независно од предрасуда тадашње педагошке теорије. 1 5 Тек у данашњици пренеше се искуства експерименталне психологије на испитивање душевног и телесног развића дечјега уопште, и пошто се нове методе истраживања проширише још и на школски живот дечји, нарочито на школски рад његов, би задобивена главна област нашег данашњег експерименталног истраживања.