Учитељ

ЕКСПЕРИМЕНТАЛНА ПЕДАГОГИКА 23

Даља полазна тачка наших данашњих педагошких испитивања лежи навластито у испитивању духовно слабог, патолошког и ненормалног детета. На овом пољу имамо већу Хербартовој школи важног претечу у Штримпелу (Зштипре), чија је велика заслуга, што је први прибрао и обрадио педагошку патологију. Нарочито старање о духовно слабом и ненормалном детету доведе нас до важног проблема: како ћемо и по којим знацима познати ову децу, и како ћемо повући границу између њих и нормалне деце. Из тога се разви важна област за испитивање: наука о дечјим подобностима и даровима, а понаособ т. зв. испитивања интелигенције, умне снаге, која су подједнако важна за дечју по чологију и за педагогику.

У најтешњој вези са испитивањем ненормалног детета беху и тежње: да се заснује духовна хигијена школскога рада. Посве је појмљиво, што су испитивања ове врсте потицала од лекара и практичних школских радника, који су у самој пракси школскога рада могли да запазе важност питања о преоптерећености ученичкој.

Ове разне врсте истраживања нису увек имале у виду педагошке циљеве; час су били претежни лекарски, час психолошки интереси, а тек донекле и педагошки. Експериментална педагогика постаде из њих тек тада, када се све ове струје прикупише у једно јединствено научно истраживање, стављено у службу теориске и практичне педагогике.

Да размотримо сада, какав положај заузима експериментална педагогика према досадашњој педагогици.

Старија педагогика, која се простире до на праг данашњице, носи искључиво обележје појмовне и нормативне науке. Сваки представник научне педагогике сматрао је својом задаћом, да најпре утврди појмове васпитања, наставе, наставних и васпитних циљева, разних врста наставних и васпитних радња, да би затим развио прописе и норме или правила за праксу наставе и васпитања. Педагогика по досадашњем начину излагања носи скоро увек обе. лежје упута за васпитање и наставу.

Противу постављања нормативних правила и прописа за педагоге не би се у суштини имало што рећи, само кад не би досадашњој педагогици недостајало махом оно што је најважније: да ове норме буду образложене научно, испрпно и без приговора. Педагошки прописи постављају се у три правца: као прописи за владање деце, или за рад учитељев, или за т. зв. практично поље педагогике у ужем смислу, т.ј. за употребу наставних средстава