Учитељ

30 | УМ ЧИ ФОЕ ЈБ

вота. Учитељ треба да уме тако пластички да описује догађаје, како би се ученицима учинило, као и да сами у њима (духовно) участвују. На пример, при описивању каквог боја ученици треба да мисле као да су и сами у редовима храбрих бораца, да саосећају како одушевљење победиоца, тако и клонулост побеђеног. непријатеља. Они морају јасно, у духу, да гледају како, на пример, мирни и скромни Растко Немањић с пуно интереса пита калуђере о животу у Св. Гори; како с њима хита, да би што даље одмакао од куће, при том непрестано помишљајући на Св. Гору с њеним многобројним манастирима и калуђерима. Исто тако ученици треба да саосећају и туговање Немањино за сином. Даље, да се у духу пренесу у она времена српског устанка, када наш народ подноси за своје ослобођење силне напоре и велике жртве у неравној борби с Турцима. Само на тај начин дете може да разуме радње других људи, да се пренесе у прилике и у места, у којима никад није било. Читајући пак какав чланак из читанке, наставник треба садржину његову да пренесе из своје душе у душу ученика : износећи им у каквим околностима, из каквих побуда и под којим је утисцима постала на пример која песма у души песниковој. У души читалаца треба да се збива оно, што је се збивало у души пишчевој, да се пренесе читалац у стање аутора. Садржина лектире не сме да се само површно разуме, већ мора постати саставни део нашега бића: морамо саосећати и читати што се каже „између редова“. Даље треба да се разумеју сви изрази у слици и фигури, а то може само помоћу фантазије. Из познавања природе наставник треба да уме живо да описује лет пчелице ка цветном прашку, да би несвесно постала посредником за оплођавање биљака итд. Само у тако пластичном представљању дечја фантезија ·налази најјачу храну. Али није увек жива фантазија од користи. Зло је ако се изберу нечасна сресшва за остварење замишљених циљева! Многим рђавим карактерима, којих на жалост има доста, није да недо-. стаје чврстина воље, већ они немају морално честитог хотења. А најопаснији су они, чија је фантазија јака, али и отрована живим сликањем онога, што је ниско и простачко. Напротив се мора претпоставити да је фантазија с морално чистим побудама. Стога је треба непрестано упућивати к ономе, што је узвишено, добро и лепо и ни један наставник никако не треба да губи из вида, да му је то главна дужност. Срестава и путова за то има доста: религијске поуке треба да усаде поштовање и јаку веру у Бога,