Учитељ

ЗНАЧАЈ И НЕГОВАЊЕ ФАНТАЗИЈЕ У НАСТАВИ 99

остаје духовна својина ученика. Још у колико с једне стране жива сила уображења пошпомаже Памћење, у толико истој мери је с друге стране она најбољи помоћник при стварању појмова. Није могућно показати ученицима све представнике једне врсте, да би упоређивањем дошли до битних одлика и знакова, који чине појам, на пример „дрво“. Је ли ученик упознао неколико јединака које овде долазе, наставник се задовољава, верујући да ће фантазијом допунити све, што је недостајало у стварним опажањима. Ми често казујемо и апстрактне појмове: милосрђе, јаку веру итд., од чега не би било никакве користи, ако не би фантазија могла сама створити правилну слику о томе, генералишући причу о милостивом Самарјанину, Авраму или Јосифу и на друге односе. Заиста не, пошто апстрактно не може бити без конкретне подлоге. Према томе ма да фантазијом не постају нови елементи представа, опет она има стваралачке моћи за богаство духовног живота.

Из овог великог значаја фантазије настаје за наставника 03биљна дужност, да што савесније негује ову духовну силу. Као главно срество за то јесте на првом месту да се створи лака 10кретљивост представа честим изношењем сродног градива у настави. Буде ли се свака нова представа доводила у најразноврснија везивања с ранијим сродним представама, онда можемо поуздано рачунати на успешан развитак фантазије. Очигледна настава и Познавање завичаја треба да нам пруже реалну подлогу, на коју ће се, преносећи се помоћу фантазије у нова стања и везивања, даље у настави зидати. Тако на пример у настави земљописа треба да буде пад воде на воденички камен, што деца сваки дан гледају, реална подлога за замишљање удаљеног водопада, оближња бара за представљање језера и мора, најближи брежуљак за замишљање планине итд. Исто тако пренашање карте у стварност, тако звано „читање карата“, могућно је само помоћу фантазије правилно извести и то претпостављајући да је најпре чињено упоређивање цртежа са стварношћу на земљишту завичаја. У настави из Историје реалну подлогу за замишњање давних и удаљених догађаја има да пруже појави у животу у породици, задрузи и општини. У настави из религије говорећи на пример о Јосифовим сновима, треба децу потсетити на њихове сопствене снове итд.

Као друго јако срество да се постигне овај циљ јесте 2пласшичко представљање наставног градива. Никако није све једно да ли ми у настави само набрајамо појаве и догађаје, казујемо имена и бројеве, или изводимо пред душу ученика слике пуне жи-