Учитељ

ПОУКЕ ИЗ СРПСКОГ ЈЕЗИКА 39

вора изговор ушјецаши и сл. није општи, него је више дијалек-

А | тичке нарави; док се ушицашт, протицаши и сл. свуда говори.

Најзад, и у источном говору сложени глаголи, изведени од корена

тек, не говоре се никад с (“утецати, «протецати, "отецати и др.),

у него само си (утицати и сл) а и уопште у свима дијалектима | учестани глаголи, изведени од других глагола 1 врсте [ раздела | с кореном на грлени сугласник, већма се граде с преглашавањем коренова самогласника е у и него у Ђ (у тимочком говору самоу и).

Према томе, и ако су облици ушецаши, прошјецаши и др.

оправдани, јер воде порекло из старине, нећемо их употребљавати,

јер су много обичнији и основнији облици ушицати, прошицаша,

“ итд. Сем тога, облицима утјецаши, прошјецаши и др. не одговарају облици по источном говору (нема жуецати, тезр. "утбцати), + који — колико нам је до сад познато — зна само за облике : ушицати, протицаши и др.; те бисмо — пошто у књижевном језику употребљавамо источни говор — употребљавали облике који сеу

народу не говоре. Они, пак, који пишу јужним говором, могу употребљавати и оваке облике (утјецати), пошто се они у јужном говору и тако говоре. Из свега овога јасно је: да у нашем књижевном језику треба ђ употребљавати облик утицати (ештћеззеп), а не ушецаши и ушјецати (упор. и Јов. Бошковића „Скупљ. списи“, |, стр. 88.). Исто тако, пиши: утицај (Етиз5), а не ушецај и утјецај.

49. Јемац или јамацг

У српском језику данас се говори и јемац и јамац. Оба облика постала су од корена јем, те би у старом словенском језику ова реч првобитно морала гласити “јемБцБ. Ово би у српском језику могло дати или "имац (упор. имали од “јемати, занимати од “за јрмати и др.) или јамац. Прзи се облик не говори, али се говори

други облик. ИМ не само да се јамац данас говори, него се облик :

пи говорио и у старом српском језику. Тако налазимо: не могвки лмљце иматђ, проси едђ насђ, да ма га свежемо и ставимо в тамница, Пуц. 99.; да не изиде изђ нашђхђ трмницњ до толћ, до

= колђ да амљуе, Пуц. 100.; рекосмо: хеккте ли бити ммњул за |. Рахца, шо га сад ебори, да енои плака 2 а ени рекоше, кефњ 3 бахљ амкиух за плата не те бити, размђ:за глава, Пуц. 101. пума, КОМ

би за Влахвша. Пуц. 6. 111.; да св амин дзожни за нега платити П. 6. 112. (Даничић, „Рјечник из књиж. старина српских“, стр. 502.) Поред јамац, корен јм говори се као јам и у речима: ја-

ПИ