Учитељ

"38 | ( УЧИТЕЉ

цатил, прошицаши, претшицеши, притицаши, опицашт, псшицаша, потицати (нпр. крв пошица из носа и сл.), зашицаши, али нема: жутецати, "протецати, "претецати, "отецати, "истецати, Хпотецати, »затецати. Ово вреди (у тимочком говору) и за остале глаголе који су изведени од глагола 1 врсте 1 раздела, с кореном на грлени сугласник, а коренов им је самогласник е: усицаш, (у-сик-ја-ти), посицаши, просицаши, преспцашт, подсицаши, расицаши, наспцаши, одсицаши, засицати, исицати (нема: "усецати, “"посецаша, “просецаши итД.); уницалши, пропицашћ, препицати, припицаши, оппцолим, запицоши, напимаши, распицаша,; урпцаши, порицашт, нарицаши, зарицаши, прорицати, одрицати, изрицати; пражизаши (ирижижашп: прижижа слнце == сунце сваки час тек припече), прожизати (Прожижати == час по час жигати кроз неки део тела) итд. Пану књижевном језику корен рек преглашује е само у ша никаду е (тезр. 5): Дрорицати, Порицати, зарицати, одрицаши, нарицатша, изрицати. Јован Бошковић тврди да се некад говорило и прерицати („Скупљ. списи“ [, стр. 193.). Сем тога, и од корена шек говори се: убицатши се (зећ ејпђаскеп, аззапдо деттш), дрепицаши поред препјецати (тесодиеге).

Према стању ових глагола у старом словенском језику, облици утјецати, претшјецати и сл. оправдани су, јер и тамо налазимо оџштецати, пркткудтн и сл. Ови су облици стари, као год што налазимо дуљење коренова самогласника у Ђи у других глагола ове врсте: сецати (јужном сјецати), расецати (расијецати) просецати (просијецати), пресбцати (пресијецати), зас 6цати (засијецати), усецати (усјецати), одсецати (одсијецати), насбецати (насијецати); џецаши [1.) пецају мухе, 2.) пецати рибеј, напецаши (рибе). Али, као што смо видели, и у старом словенском језику облици на -таулти ређи су од облика на -тиулти и-тенати, а глаголске именице од ових глагола изводе се само на -тицаинше и -тввлите, а никад на -тијлине. Па и прост глагол гласи тиудти и твкатн, али нема “твуати. Сем тога, и у српском језику облици с кореном шбк (утјецати) говоре се само у јужном говору, поред обичнијих облика с кореном Шик (утицати). Према сигурном обавештењу, око Лознице — где се говори јужни говор — облици: утшјецатши, ошјецаши, протшјецати ит.д. не говоре се, него само: утицати, отицаши ит.д. Значи: ни у свима крајевима јужнога го-.

1 У тимочком говору нема начина неодређеног, али га ми наводимо онако како би он гласио.